Уклете куће у Хрватској: Чују се крикови, виде обриси...

Кућа у мјесту Шкрињари на изласку из Св. Ивана Жабна зјапи празна већ деценијама. Запуштена је и окружена густим шипражјем, а из ње се шири устајао смрад. 

Из дворишта те сеоске куће чују се наводно јецање дјетета.

Плач наводно долази из бунара у којем се утопила дјевојчица која је тамо живјела са породицом. Неки вјерују како језиве крикове испушта дух младе жене коју је неко брутално убио и њено тијело забетонирао у темеље куће.

Дух се никад није смирио. 

Кућа се налази иза оштрог завоја гдје су честе саобраћајне несреће. Неки помињу да је у близини заборављено гробље с немирним покојницима.

 - Најежим се кад се сјетим те ноћи. Сестра и ја смо се с пријатељем враћали из Бјеловара. Одједном смо пред том кућом угледали жену. Стајала је на мосту склопљених руку и завијала према њој. Било је језиво. А онда се окренула према нама. Жена није имала лице него неку сјену, а умјесто очију рупе... - испричала је једна жена. 

- Приче о нестварним бићима произашле су из тога што током љета разни посјетиоци долазе у кућу и тамо се опијају те чуда раде. Пале свијеће и тако придоносе фами о присутности духова. Ја сам заиста уплашена јер је тамо легло пацова и вријеме је да се то почисти - испричала је мјештанка која живи одмах преко пута 'уклете' куће.

Посљедњи власник се одселио након само неколико мјесеци и понудио кућу ономе ко у њој успије остати до јутра.

Наводно се продаје од 1997. по ниској цијени, али је нитко не жели купити. Кућа је препознатљива по црним крстовима на фасади испод крова, сломљеним прозорима и ролетама. 

Постоји и подрум, али подрумска врата су забетонирана. Многи се питају што он крије. 

У кући су покушали преспавати многи, група полицајаца, смјелих авантуриста, група бјеловарских таксиста. 

Полицајци се наводно не сјећају догађаја два сата прије уласка у кућу, као да им је неко избрисао памћење. Ујутро су их, прича се, пронашле комшије како избезумљено тумарају око куће, потпуно сиједи. 

Недуго након тог искуства завршили су на бјеловарском одјелу психијатрије у згради Вила Марија. 

У уклетом санаторију лијечили се усташе и Нијемци

Једну другу, напуштену болницу, на загребачкој Медведници, опсједа, наводно, дух глумице. Ријеч је о санаторију за лијечење плућних болести Брестовац, у којему су партизани убили 200 пацијената. Болница је остала отворена још 20-ак година, а онда су сви отишли. Кости убијених остале су расуте око Брестовца. 

Од некад велебног здања данас су остале само језовите рушевине. Брестовац је комплекс болничких и помоћних зграда настао прије више од вијека, кад је туберкулоза била велик здравствени и санитарни проблем, а лијечити се могла само квалитетном прехраном и боравком пацијената у повољним климатским увјетима. 

Толики су плућни болесници боравили на Брестовцу, неки се успјешно лијечили, али многи су умирали. Међу њима је била славна пјевачица и глумица Љерка Шрам. Она је својим гласом и стасом заводила цијели Загреб, а посебно је запела за око Миливоју Дежману, великом љекару. 

Дежман је поклонио своје срце Љерки и готово цијели живот патио због неузвраћене љубави. Кад је сазнао да његова Љерка болује од неизљечиве туберкулозе, учинио је све што је у његовој моћи да иницира градњу санаторија на Медведници.

Несретна Љерка доживјела је да буде корисница сљеменске болнице, али и да у њој дочека свој крај четири године касније, у 39. години.  

Умрла је Дежману на рукама и он ју је положио у мртвачи сандук. 

Током Другог свјетског рата Брестовац је послужио као болница за рањенике - Нијемце, домобране и усташе. Партизани су 1945. смакнули све њене пацијенте. Запослен су поштедили.

Болница је послије служила за рањене партизане. Санаториј је радио још неко вријеме након рата, а шездесетих година 20. вијека заувијек је затворен. Цјепиво против туберкулозе затворило је оваква љечилишта широм свијета. 

У самоборском дворцу живи дух стар 400 година

У самоборском дворцу Подоље живи дух стар 400 година. Тако бар сматра власник Доријан Бошњак Праунспергер.

- Дворац је некад био стражарница с које се надгледало. Понекад, усред ноћи, из поткровља допиру чудни звукови. Не, нису то шишмиши, којих тамо има на хиљаде. Могао бих се заклети да неко онуда хода. Можда звучи сабласно, али не плаши нас то тапкање изнад наших глава. Ми знамо - то су духови. Вјеројатно ме посјећује неко од мојих предака да би ме укорио због глупости коју сам некад направио - шали се Праунспергер. 

У дворцу су се снимали филмове попут "Дванаесторице жигосаних" и "Вјетрова рата".

Проклетство оствра Локрум

Острво Локрум у дубровачком акваторију прати глас да је донио проклетство господи који су тамо живјели. 

Од половице 19. вијека па све до краја Првог свјетског рата дубровачко острво је билоо у саставу Аустро-Угарске. Власти су га претвориле у љетни резиденцијални посјед бечке царске породице. У живописним морским лагунама уживали су најугледнији аустро-угарски принчеви, племићи и дворјани, а повремено су у рајској раскоши Локрума уживали и чланови царске лозе Хабсбурговаца.

Наводно су острво његови први власници, бенедиктинци, проклели јер их је оданде протјерала дубровачка власт. Из освете су цијелу ноћ с упаљеним свијећама окренутим наопако кружили око њега и говорили: "Нека је проклет сваки који прибави Локрум за особно уживање!".

Проклетство се, вјерује се, може скинути само ако се скупи сав восак који је те ноћи искапао. 

Лудвиг II. Баварски, љубавник Елизабете Баварске, мајке аустријског надвојводе и пријестолонасљедника Рудолфа, на Локруму је боравио као заручник Елизабетине сестре. Дошавши кући, дознао је да га је баварско министарско вијеће прогласило лудим те га свргнуло с пријестоља. 

Неколико дана касније нашли су га мртвог у језеру недалеко од његова имања. 

Брат цара Фрање Јосипа I., надвојвода Максимилијан, у априлу 1864., у друштву супруге Шарлоте, с Локрума је кренуо на далек пут према Мексику. Дошавши до Мексика, прогласио се мексичким царем. Ухапсили су га, злостављали те на крају стријељали. Лијепа Шарлота још се једном успјела вратити на Локрум, али је тамо доживјела бродолом и једва преживјела. Умрла је помрачена ума у Максимилијанову дворцу код Трста. 

Нови власник Локрума постао је пријестолонасљедник Рудолф (29), син јединац Фрање Јосипа I. и Елизабете Баварске. 

На дубровачком острву провео је медени мјесец са заручницом Стефание. Касније, у јануару 1889., у дворцу Маyерлинг аустријски пријестолонасљедник је на кревету прекривеном ружама убио своју љубавницу, 17-годишњу баруницу Марију вон Ветсеру. 

Кућу на Угљану сви су избјегавали

На острву Угљану реновирана је стара кућа у којој је некад живио рибар. Једног дана није се вратио с мора. Мјештани су тад наводно на прозору његове куће почели виђати приказу која је наликовала на рибареву покојну жену. Кућу су дјеца с отока годинама избјегавала, док се није уселио нови власник и обновио је. 

Дух свештеника опсједа жупни уред

У дому мјесне жупе св. Ане у загорскоме мјесту Пољане Сутланске смјестио се посебан дух, за који мјештани сумњају да припада свештенику. 

Чудним појавама свједочили су станари - свештеник и породица католика.

Прије више од стотину година у село је стигао млади жупник. Сви су га вољели јер је био радишан и добар. Но тешко је оболио. Како каже свештеник Милан Јуранић, вјеројатно је имао рак, али се тад то није знало. 

- То му је вјеројатно помутило ум због болова које је трпио. Мало након Првог свјетског рата објесио се у једном од три подрума жупног двора - каже велечасни Јуранић. 

Он је у Пољане стигао 50 година послије, такође као млади свештеник.

- Послије поноћи пробудио ме ударац као маљем. Кућа се није протресла. Знао сам да није могао бити нитко извана јер је све било закључано - рекао је свештеник.

Ударци су се периодично понављали. Једино што им је заједничко је да су увијек долазили послије поноћи. Влч. Јуранићу онда су мјештани испричали што се говори о жупном двору. Прекопао је архиву и нашао податке о свом претходнику, његовој болести и самоубиству.

Кућа изнад Ловрана: Троје власника умрло

Некад је кућа изнад Ловрана била предиван хотел. Долазили су гости из цијеле Аустро-Угарске. Једне вечери 1923. кућа је планула, а наводно ју је запалио власник, због осигурања. Након неког времена кућу је купила нека породица и кренула у обнову. Међутим, пијавица је дигла кров и разбацала цријепове по селу. Ни једна друга кућа није страдала. 

Власник је затим оболио и умро. Други власник умро је од изненадне болести, а сљедећи у саобраћајној несрећи неколико мјесеци након што ју је почео адаптирати.

У кући је гром убио чешке туристе који су ушли како би се склонили од кише.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.