Стари град Благај: Мјесто гдје историју доживљавате у првом лицу
Има оних мјеста која имају историје за двије приче, Стари град херцега Стјепана изнад Благаја, једно је од таквих. Можете га посјетити много пута, сваки пут доживјећете нешто друго, а иако је приступ тежак, те треба доста труда за попети се, никад нећете бити сами. Баш увијек, горе ћете затећи још неке који су због радозналости или историјског значаја смогли труда за успон.
Поглед на Херцеговину који се пружа са њега, пластично говори о моћи овог мјеста и њеној важности у историји. Стојећи на зидовима и гледајући долину, лако можете осјетити дах неких заборављених времена, кад се на том мјесту кројила историја.
Благај је препун културно-историјских споменика, као и цијела Херцеговина, али за доћи, посјетити и доживјети Стари град у Благају, треба највише труда. Аутомобилом можете до сјеверног подножја, онда у сваком случају вам предстоји успон уском и стрмом стазом, нећемо рећи козјом, али ни то није претјерано. За савладавање успона треба двадесетак минута, а кад се испењете на врх, више од грандиозности Старог града, задовољиће вас чињеница да ће силазак бити знатно лакши.
Тешка приступачност мјесту, резултат је стратешког положаја. Град је изграђен на највишем и најистакнутнијем мјесту стрмог крашког брда, надморске висине од 310 метара. Окомито, тачно испод њега је чувено врело Буне и дервишка текија. Иако је текија настала значајно послије града, он сад дјелује као стражар изнад ње. Заједно, кад их гледате из долине, имате дојам да их веже много више осим географске близине.
Бројна истраживања потврдила су да је локалитет Старог града био насељен од жељезног доба, па све до 1835. године, кад су га Османлије напустили. Своју Градину прво су саградили Илири, да би послије Римљани успоставили своје насеље. Славени оснивају жупу Хум, а византијски цар и писац Константин Порфирогенит спомиње на овом локалитету два града. У Благају је столовао и хумски кнез Мирослав, брат Стефана Немање.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
