Ријека вјерника у Јерусалиму

Весна Поповић
Ријека вјерника у Јерусалиму

Јерусалим - свети град и мјесто почетка хришћанске религије, на Васкрс походе бројни вјерници. Историја овог града сеже уназад до четвртог миленијума прије нове ере, што га чини једним од најстаријих градова на свијету.

Јерусалим се помиње у Новом завјету више од 100 пута. По библијском вјеровању, Исус је овдје донесен убрзо послије рођења, ту је касније истјерао трговце и мјењаче новца из храма и вечерао са апостолима. Сваке године хиљаде ходочасника стиже у овај град да прослави Васкрс, дан када је Исус васкрсао из мртвих, након што је разапет.

Током Свете недјеље израелска полиција обично повећава мјере безбједности широм јерусалимског Старог града, јер овај град, поред значаја за хришћанство, има велику важност за друге двије велике религије јудаизам и ислам, што је кроз историју изазивало бројне сукобе. Незаобилазни дио Јерусалима на путу хришћанских ходочасника је улица којом је Христ прошао када је вођен на погубљење. Њено име је Виа Долороса, што значи Пут бола и налази се у источном дијелу Јерусалима. Ходочасници обично носе дрвене крстове поред сваког од 14 мјеста гдје је Христ застао. Поворка се завршава на брду Голгота, гдје је Христ разапет, а ту се сада налази црква Васкрсења Христовог или црква Светог гроба.

Црква Светог гроба, најсветије је хришћанско мјесто у Јерусалиму. Вијековима стару цркву дијели шест хришћанских деноминација, грчки православци, римокатолици, јерменски православци, египатски Копти и сиријски и етиопијски православци. Сама гробница се налази у центру цркве и у њој је обиљежено мјесто гдје је Исус био сахрањен и одакле је васкрсао. Доље се налази Анђеоска капела, гдје се Исус послије васкрснућа појавио пред Маријом Магдаленом.

Дан прије Васкрса на Велику суботу црква Светог гроба је централно окупљање вјерника који желе да присуствују традиционалном ритуалу паљења Светог пламена или Благодетног огња. Црква је обично претијесна да прими све вјернике, тако да хиљаде људи остану испред зграде.

Огањ симболизује васкрснуће Исуса Христа и вјерује се да се пламен сам спонтано појављује из Христовог гроба. Прије силаска у гробницу сва свјетла се гасе и са двије велике воштанице улази се у само светиште. Свети пламен се онда износи пред вјернике и пале се 33 свијеће, по броју година које је Исус имао када су га разапели. Са њих огањ преузимају окупљени вјерници на своје свијеће, а Свети пламен се преноси до Витлејема, мјесту рођења Исуса Христа и у специјалним посудама у друге православне земље.

Обред у вези са чудом Светог пламена је вјероватно најстарији непромијењени хришћански обред на свијету. Најстарији записи сежу чак до четвртог вијека и многи извори свједоче о том чуду са страхопоштовањем. Свима је заједничко то да се ово чудо догађа на истом мјесту, истог дана и у оквиру истог богослужног обреда.

Посљедње часове Велике суботе, пред васкршње јутро, вјерници три пута обилазе око цркве. Послије сваког круга заустављају се пред затвореним вратима храма. У цркви влада мрак. Сва свјетла и свијеће су погашене. То су посљедњи тренуци прије бљеска васкршње радости, која је оличена у поздраву "Христос васкрсе! Ваистину васкрсе!"

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана