Ово је најувредљивији туристички водич на свијету

Водич даље пише да су градови прожети дуванским димом и да су кафеи „прилично неудобни и мањка им чистоће". Наводи се и да су конобари, чистачице и портири склони лијености и да би путници увијек требало да преброје свој ситниш – за сваки случај.

Притом, уколико се путник отисне ван градова, постоји опасност од пљачке, док ће полиција у повећим мјестима гледати да ухапси кога год може.

Возови су толико прљави да би путник уз себе увијек требало да има четку и пудер против инсеката. Када је у питању национални спорт – борба са биковима – у питању је најкукавичкији спектакл који ће цивилизована особа икада видети.

Ово је опис Шпаније који се налази у туристичком водичу Бедекер из 1914. године. Ове мале црвене књиге са кожним повезом биле су први, а можда и једини, извор информација за све Енглезе и Нијемце у иностранству у 19. и почетком 20. вијека.

Тон унутар водича је информисан, детаљан, ауторитативан и крајње непријатан.

Поред градских мапа, сатнице трајеката и информација о црквама, споменицима и музејима, водич нуди и крајње бруталне коментаре о домаћем становништву које ће путник имати „несрећу" да упозна.

Шпанци су лијени, Грци прљави, Италијани неискрени а „Оријенталци" глупи ко дјеца.

Скоро један цио вијек овај водич, који је 1832. године покренуо њемачки издавач Карл Бедекер, био је незамијењив водич кроз многе земље свијета.

Карл се дичио тачношћу својих књига, а једном приликом откривено је да је бројао колико тачно има степеница до крофа Миланске катедрале, јер је желио да његови читаоци знају колико тачно степеника их чека.

Након Њемачке, Велика Британија била је други највећи конзумент ових водича.

У времену прије политичке коректности, било је могуће бити заиста непријатан према странцима. Нису само Шпанци склони томе да побјегну са вашим новцем у својим џеповима. Водич напомиње да је у Италији национални спорт изнуда а прошња национана куга.

Водич напомиње да се врло често претјерује када се прича о „санитарној репутацији Напуља", али он и даље остаје прљави град. Италијани са југа вјерују да „генијалност" њихове климе у великој мјери надомјешћује штроку.

Међутим, водич са прилично веселим тоном закључује да су се ствари у великој мјери поправиле од епидемије колере, али да би путници требало да избјегавају конзумацију острига пошто је познато да могу да пренесу тифус.

Грчка је гора. Постељина у крчмама је препуна бува и вашака, као и других грозних инсеката. Не можете чак ни да се утјешите чашом вина пошто је оно „бљутаво и слабо".

Сваки путник који би дошао у додир са локалним становништвом у Египту требало би да избјегава трљање очију.

Многи од савјета дјелују шокантно за модерно поимање свијета. У Сирији се савјетује одбрана од паса луталица уз помоћ кишобрана, док је у Египту сасвим у реду ударити возача таксија штапом за ходање.

Све у свему, Египћани су прилично лоше описани у водичу који становништво описује као мало интелигентније од дјетета.

Бедекер није само крив због ужасних расних коментара. Он такође има прилично узак поглед на жене.

Женски путник је деликатно створење које никако не може да поднесе одређене активности. Када је у питању пењање на Везув, мушкарци то могу обавити пјешке, док се женама сјаветује да иду возом.

Свега неколико земаља избјегло је ове креативне описе – Холандија и Њемачка.

Када је друго Бедекерово велико тржиште у питању, Британија је описана као земља која се може поносити чистоћом у поређењу са хотелима у другим земљама, иако поједини локали не би били по укусу женама.

Кухиња је инфериорна и монотона, а национално јело је – чај са одреском и кромпирићима.

Иако је овај водич након Другог свјетском рата нестао са полица књижара, 2007. године серија је поново лансирана, мада, без заједљивих и расистичких коментара.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.