Како изгледа напити се у Сjеверној Кореји?

Стојим испред ноћног клуба „Египатска палата" унутар хотела Џанггакдо. У питању је мјесто које обећава све предности бара, ноћног клуба, сауне и сервиса за масаже. Све ове ствари усмјерене су према уморним и константно усамљеним особама – што значи да је намијењен „искључиво странцима".

Једини проблем јесте што скоро поноћ и бар је затворен.

Добродошли у ноћни живот Сјеверне Кореје.

Иако подрум овог хотела има двије стране – једну корејску и једну кинеску, друга страна је знатно „љигавија".

Разлог за затворена врата клуба те вечери лежао је у чињеници да у хотелу није било Кинеза, а то је са собом носило још једну чињеницу, није било и проститутки које им пружају услуге.

Међутим, само постојање барова као што је овај представља знак опуштања стиска власти, барем у Пјонгјангу.

Приватно посједовање кола је у порасту и иако не можете видјети велике гуже као у Пекингу, није неуобичајено на улици видјети по који Ауди затамњених стакала, који је толико омиљен код званичника из Кине.

У земљи сада има и преко 2 милиона мобилних телефона наводно направљених у Сјеверној Кореји, али заправо многи од њих праве се у Кини од стране компанија као што је Хуавеи и потом им се стављају етикете и посебан софтвер назван „Juche".

Како се временом буде отварало све више барова, сасвим је сигурно да ће их људи дочекати раширених руку.

„Главни хоби људи у Сjеверној Кореји јесте је највjероватније пијење", сматра Сајмон Кокерел, који је ову земљу посjетио барем 100 пута као туристички водич.

„Људи овде пију све више јаког алкохола. Власт у комунистичким земљама врло често подржава производњу алкохола како би људи били срећни. Све док је режим на власти, људи ће имати дозволу да пију све више и цијена алкохола ће бити све нижа и нижа", објашњава Леонид Петров, стручњак за Сјеверну Кореју са Националног универзитета у Аустралији.

С обзиром на то да су очекивања у вези са ноћним проводом и доступним алкохолом на најнижем могућем нивоу, већина туриста је више него срећна да плати 3.50 долара за све што није ужасног укуса.

Све је више локала који помоћ траже код произвођача пива у Кини и који без проблема долазе како би обучили особље – овакво нешто не би било могуће прије само пар година.

Није необично ни видејти људе који послије „државних славља" испијају пива у локалним баровима.

„Људи углавном послије пет крећу кући са посла. Мушкарци врло често свраћају овде након што су свратили до куће како би пили. Касније, њихове жене зову бар како би питале када се враћају кући", изјавила је шанкерица једног од таквих барова.

Већина овога резервисана је за странце, који морају посјећивати унаријепд одобрена мјеста, мада су могући и „мали излети" у стварност Пјонгјанга.

Пијење је овдје исто као и у свакој другој земљи – ћаскање и причање вицева.

Иако је у питању прилично конзервативна култура, појединих дана видјећете људе како пију у јавности.

Оваква „славља" врло често укључују пјевање пјесама о вођи, али људи углавном пију умјерено. Шансе да ћете налетјети на неки западни хит врло су мале. Умјесто тога, људи овдје праве своју музику и чланови већине бендова који постоје лично су одабрани од стране власти.

Чак и за запијене житеље Сјеверне Кореје, постоји јако мало простора за започињање свађе око религије и домаће политике. Обије теме су ван домашаја за већину и забрањене су, као и поступци изазвани тешким опијањем.

„Не сјећам се да сам икада чудо да је неко у пијаном налету направио хаос широм Пјонгјанга", тврди Кокерел.

Међутим, иако је врло лако окарактерисати народ Сјеверне Кореје као масу испраних мозгова, ми ипак дијелимо бројне сличности са њима.

Јутро након једне рођенданске караоке забаве, један од наших водича је био необично миран и тих.

„Попио сам мало више синоћ", признао је. „Зато сада имам мамурлук".

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.