Хрватица у Северној Кореји: Очекивала сам сив и мртав град, а ево шта ме је дочекало

"С великим предрасудама дошла сам у Пјонгјанг. Очекивала сам сиви мртви град, људе у униформама, војску и полицију на улицама, сталну контролу и биједу. А дочекао ме је велики модерни град, са широким улицама, огромним небодерима и споменицима, прометним гужвама. Уочила сам да сви носе мобилне и стално причају, а у контактима, не само са службеним особама, водичима, радницима хотела, него и с Корејцима на улици, младим играчима, уочила сам да готово сви говоре енглески. Неки боље, неки слабије, али без проблема смо се споразумевали. За разлику од, на примјер, Бразилаца, који су били с нама у хотелу, од којих готово нико није ни натуцао енглески, за комуникацију с њима требао нам је преводилац", прича за "Јутарњи" Дуња Бабић, мајка младог фудбалера Хрвоја, која је заједно са његовом екипом била на турниру мира у Сјеверној Кореји. Каже да ју је изненадио изглед, али и величина аеродрома у Пјонгјангу, одличан хотел, модерни аутобуси који су их возили те срдачност домаћина.

"Није то била протоколарна добродошлица, било је то нешто више" каже Дуња – "На улицама, широким попут аутопутева, у застоју је била гужва па смо милили у колони од хотела до стадиона. Доминирају марке Форд, Мерцедес, Лексусус, возила која виђамо на Западу"

"Нисмо по Пјонгјангу ишли сами, јер није било времена због утакмица, тренинга, протоколарних обавеза, него организирано с водичима. Монументални споменици, високи небодери, прекрасна ријека и изненађење - у средишту аквапарк због каквог би се посрамио неки европски град. Пун је купача. Штета што нисмо понијели купаће - базени, тобогани, јако су нас мамили. Прича за себе је стадион. Огроман, уређен, да бар Динамо има такав. Била сам на тренинзима и на утакмицама, права фудбалска атмосфера", закључује.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.