Домаћа храна мамац за туристе из Европе и Америке

nezavisne.com
Домаћа храна мамац за туристе из Европе и Америке

Бањалука, Шипово - Сеоски туризам у Републици Српској са 2.600 села има велики потенцијал, који није најбоље развијен.

Ипак, експанзија је у току, а напредак је видљив из године у годину, посебно на подручју општина Шипово и Мркоњић Град. 

Предраг Радоја, власник сеоског домаћинства "Радоја" у Шипову, каже да постоји велики потенцијал и простор за напредак, али сматра да се томе не посвећује довољно пажње.

Он истиче да је Шипово претеча сеоског туризма у РС, те да су се прва сеоска домаћинства појавила баш у овој општини, у региону ријеке Пливе 2007. године.

"Од тада је сеоски туризам сваке године у успону. Ми смо кренули са скромним капацитетом лежаја, да би данас наше домаћинство досегло 15-20 лежаја. На почетку је било свега неколико домаћинстава, а данас се она броје десетинама. Од укупног броја сеоских домаћинстава у РС, око 70 одсто налази се у Шипову", каже Радоја.

Он истиче да су његови гости већином странци, те каже да су у посјети били Американци, али да су чести гости из Шведске, Словеније, Француске, Италије, Енглеске, те Бугари и Чеси.

"Туристи воле да долазе на ово подручје, они инсистирају на домаћој исхрани, воле да пробају нешто ново, а храна је важан фактор у свему томе. Простора за напредак постоји, али је битна упорност да би се нешто зарадило, те ово може бити и додатан посао који се може радити уз неко основно занимање", каже Радоја, који додаје да главни дио сезоне почиње од краја априла, а да је од октобра популаран флy фисхинг.

Нада Јовановић, директор Туристичке организације РС, каже да РС има непроцјењиво богатство које стално треба унапређивати, јер постоје сјајне могућности за развој.

"Препознати смо као дестинација за активан одмор. Нас зову земљом воде и зеленила, то је оно што свијету недостаје и због чега долазе страни туристи у сеоска домаћинства", рекла је Јовановићева.

Она каже да је сеоски туризам најразвијенији на подручју Мркоњић Града, Шипова, али да се све више развија и у Лијевчу, те у осталим подручјима РС, гдје се све више инвестира у сеоски туризам.

Јовановићева је појаснила да Законом о угоститељству сеоска домаћинства имају најповлаштенији положај у односу на остале пружаоце смјештаја.

"Њима је дата посебна категорија, гдје годишње плаћају паушал по кревету, који није у великом износу, што је својеврстан подстицај да се људи тиме баве и зараде, док су обавезе према држави минималне", каже Јовановићева и додаје да има доста непријављених који издају смјештај, али сматра да ће се то промијенити у будућности.

Она истиче да је сеоски туризам значајан и за развој РС, јер постоји довољан број породица које могу да живе од тога и да се запосле на тај начин.

У Министарству трговине и туризма РС кажу да су ступањем на снагу прошле године новог Закона о угоститељству уведене олакшице у сегменту сеоског туризма.

Према подацима АПИФ-а, који води регистар физичких лица која пружају угоститељске услуге на селу, од ступања на снагу новог закона прошле године три физичка лица закључила су уговор о пружању услуга с туристичком организацијом.

"У овој години евидентирано је 39 уговора за пружање угоститељских услуга на селу, те тренутно на терену послују 42 физичка лица која пружају угоститељске услуге на селу", кажу у Министарству трговине и туризма РС.

Они истичу да РС углавном чини рурални простор са густом мрежом сеоских насеља, којих има око 2.600 и у којима живи 50 одсто укупне популације.

"Велики број сеоских насеља има реалне могућности за развој сеоског туризма, те је неопходно искористити дату ситуацију и олакшати развој руралних подручја, односно подржати уравнотежен просторни развој РС", рекли су у Министарству и додали да, поред предлагања законских рјешења у области развоја сеоског туризма, сваке године додјељују намјенска средства за развој туризма, а тиме подстичу и сеоски туризам.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана