Чика Ђорђа сахранили, а он од данас гази деведесету

Иако данас улази у деведесету, чика Ђорђе сваког дана у преподневним часовима дочекује и испраћа бројне групе туриста из свих дјелова свијета. Са истим жаром посљедњих 57 година говори стихове. Иако отежано хода, спреман је да пјешачи да би пронашао претке оних који траже прадједу који се није вратио на Солунског фронта.

“Радујем се, ускоро ћемо имати посебан дан“, каже Михајловић у интервјуу за Спутњик.

“Сад 9. маја имамо празник. Цело гробље је из Првог рата, само ми Срби имамо сахрањене и из Другог светског рата. Било је око две хиљаде интернираца у немачком логору у Солуну, њих 129 је стрељано. Међу њима је и отац Мише Јанкетића, знате сигурно ко је Миша Јанкетић, глумац“, додаје.

Када је прије три године био озбиљно болестан, чика Ђорђе је добио достојну замјену. Он је иначе трећа генерација Михајловића која чува сјени предака.

Иза његовог насљедника, Краљевчанина Предрага Недељковића, стоји каријера радијског и телевизијског новинара. Његов радознали новинарски дух дао је причи о српским ратницима и страдалницима нову димензију.

“Да ли сте знали да је Зејтилник посетио Јуриј Гагарин, то сам недавно открио, то сам недавно открио, чика Ђорђе је успут поменуо, чинило се да то никог неће много занимати, ја свима причам“, каже Недељковић.

“Тај човек је то заслужио, јер ипак је урадио оно што није урадио нико пре њега. А дошао је на место које је топоним српског страдања, али и руског. Због Октобарске револуције Руси су заборавили на неке ствари које су људи који овде леже урадили. На самом Солунском фронту у борбама је учествовало више од 18 хиљада руских војника и официра“, објашњава Предраг Недељковић.

Вјечни мир уз седам и по хиљада наших нашло је и 396 руских војника, међу којима су и два генерала. Овде је сахрањено и десет Руса погинулих у Другом свјетском рату.

“Постоји та нека спона између Срба и Руса коју људи заборављају и ниподаштавају у последње време. Заборављамо, али не смемо да заборавимо да цар Николај Други Романов није упутио ултиматум да ће потписати сепаратни мир са Аустроугарима и Немцима, не би се догодило оно што се догодило са Србима, страдало би и их још више, а само кроз голготу Албаније страдало је више од двеста хиљада Срба. И то заборављамо“, каже наш млађи домаћин.

Гробље изгледа савршено, сваки камичак је на свом мјесту, трава подшишана, а стазе између хумки краси цвијеће прелепих боја, више од пола вијека неговано руком чика Ђорђа.

Главна „снага“ на Зејтилнику данас је Предраг. Урбани младић из Србије који је заволио Гркињу и остао у њеној земљи.

Иако није у обавези, Недељковић одржава и њихове хумке. Неколико их је чак сахрањено у српској спомен-костурници. Нови чувар гробља одмах их проналази, што није лако, много је имена у костурници.

Каже да ово што ради није посао, већ позив, начин живота. Посвећење. Ипак га питамо да ли је размишљао о томе да му можда једног дана може досадити живот на Зејтилнику.

“Не. Зато што је мој прадеда био ’Солунац‘. Уосталом, овде, у самом центру града имате оазу мира. Живимо са папагајима, корњачама и јежевима. Многи ме питају, током ноћи кад останем овде, зар не постоји неки страх. Данас је била група из Црне Горе, једна госпођа ме је питала - како сте се одлучили за овако морбидан посао. Одговорио сам јој, нити је посао, нити је морбидан. Људи треба да се чувају живих, а не мртвих“, истиче Недељковић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.