Америчко острво које је некада било понос Русије VIDEO

Америчко острво које је некада било понос Русије VIDEO 26.07.2018 10:49 | Агенције

Острво Уналаска у удаљеном Алеутском архипелагу било је дио епских, али сада углавном заборављених војних борби током Другог свјетског рата.

Стационирано тамо гдје Пацифички океан среће Берингово море, америчко острво Уналаска је права природна илустрација прелаза између Сјеверне Америке и Сибира. Острво лежи западно од Хаваја, а његов положај на врху Источне Азије чини га једним од најудаљенијих заједница Аљаске.

Дио Алеутских острва, архипелаг од преко 1.100 миља савија се западно ка руском полуострву Камчатка, а Уналаска је једно од најтежих природних окружења за живот. Вјетровите обале су робусне, често с наглим прекидима и у потпуности лишене дрвећа. Због локације Алеутских острва у Пацифичком прстену земљотреси су готово свакодневни, а половина од 70 вулкана, укључујући и вулкан Макушина доживјело је ерупцију у протеклих 250 година.

“Колијевка олуја” и “мјесто рођења ветрова” су два потпуно заслужена надимка за овај ланац острва. Конфликтни метереолошки системи настали у сусједним морима резултирају циклонским олујама, вјетровима ураганских јачина, јаком кишом и густом маглом која значајно утиче на временске прилике у већини Канаде и континенталној САД.

Данас око пет хиљада људи Уналаску зове својим домом, укључујући рибаре и старосједеоце Алеуте, који говоре унанганским језиком и живе на овом подручју најмање 9.000 година, тако стварајући јединствени стил живота користећи сваки могући ресурс који им је море понудило.

Али, у претходних неколико вијекова, популација Алеута се смањила због болести и постепеног исцрпљивања њихове културе коју је донио колонијализам. Данас на Аљасци и Алеутским острвима има тек око 3.800 Унангака.

Након што су дански истраживач Витус Беринг и његов руски колега Алексеј Чириков постали први Европљани који су посјетили Алеутска острва, таласи руских продаваца крзна су почели да пустоше животиње које овде живе. Крајем 16. вијека острва су постала колонија руске империје, а и дан данас многи становници имају руска презимена.

Руска православна црква кренула је за ловцима и изградила мале породичне кућице на острвима преобративши многе старосједеоце Унангака у своју вјеру. Иако су САД стекле власт на Алеутским острвима када су купиле Аљаску од Русије 1867. године, руско православно наслијеђе је преживјело, па тако и данас постоји Руска православна црква. Једини православни свештеник Евон Берескин је и једини чувар цркве Светог Вазнесења.

Прије Другог свјетског рата, САД су имале скромно војно присуство на овим острвима која леже релативно близу источне Азије. Због самог положаја била су лака мета након јапанског бомбардовања Перл Харбора. Двије летелице јапанске производње бомбардовале су холандску луку у граду Уналаска и убиле 50 људи. Неколико дана касније званичне јапанске снаге су напале Киска и Ату острва 850 миља од Уналаске у покушају наношења психолошког удара и преусмјеравања америчких снага из централног Пацифика гдје је Битка за Мидвеј требало да се одржи. То је била прва инвазија на америчком тлу од британског напада 1812. године.

У року од неколико мјесеци од напада холанског Харбура 145 хиљада америчких војника распоређено је да брани и поново преузме окупирана Алеутска острва. Острва су обезбједили тврђавама, артиљеријом и букнерима. Већа база која гледа на залив Уналаска и Берингово море, неколико миља далеко на оближњој планини Балихо, познатија као тврђава Шватка, имала је чак 100 зграда изграђених да издрже земљотресе и вјетрове ураганских јачина.

Епске борбе су се водиле на мрачном и тешком терену. Хиљаде људи је умрло на обије стране, а понајвише од излагања оштрим временским условима. До августа 1943. године Јапанци су протјерани са острва, а током времена битке које су се овдје одиграле су готово заборављене.

Након јапанских напада, америчка војска је наложила обавезну евакуацију Алеута „из сигурносних разлога” како би се острво припремило за долазеће војне снаге. Становници су добили мање од једног дана да спакују само један кофер, а није им речено ни гдје ће ићи, ни када ће се вратити. Из девет села протјеран је 881 старосједелац у напуштене кишне шуме југоисточне Аљаске гдје су боравили наредне три године. Многи до тада никада нису напуштали своју домовину, нити видјели како дрвеће изгледа. Око 10 одсто популације преминуло је у камповима због лоших стамбених и санитарних услова и недостатка здравствене његе. Они који су се вратили 1945. године затекли су спаљена и опљачкана села.

Осамдесетих година прошлог вијека Алеути у сарадњи са јапанским Американцима тужили су државу за злостављање и лишавање права током Другог свјетског рата. Године 1988. усвојен је закон о реституцији којим је одобрена финансијска компензација и извињење старосједеоцима од конгреса и предсједника САД.

Послије Другог светског рата Уналаска постаје центар производње рибе у САД. И Данас холандска лука у граду доноси више рибе од било које друге луке у Америци, а четири хиљаде пловила из 14 земаља пристаје овде сваке године. Управо одавде Мек Доналдс набавља мјесто за добро познате Filet-o-Fish сендвиче.

На Уналаски је тренутно 12 степени, а упркос лошим климатским условима море које окружује острва дом је неких од најживописнијих врста у океану због чега се и сматра једним од најбогатијих предjела.



© Глас Српске 2012 ISSN 2303-7385 | Импресум | Маркетинг | Контакт | Латиница | Ћирилица