96 сати у Санкт Петербургу

mojeputovanje.net
96 сати у Санкт Петербургу

Већ извесно време имам проблем са главобољама. Још медицински нисам утврдила шта ми је и због чега су настале али сам нашла лек како престају. Ок, знам да ћете се сада смејети, али сваки пут када изађем из наше земље, главобоља магично нестане. Моје колеге на послу верују да је проблем у мојој глави (не онај физички, него психички) а ја не марим за то него путујем. Лакше је, бол нестане.

Статистика показује да Санкт Петербург годишње има 63 сунчана дана. Ми смо имали среће да (крајем маја) два и по дана имамо супер сунчано време. И више него што смо се надали.


Организација наших путовања је мој посао, све скоцкам, припремим (типични сам штребер) док мој дечко иде да се изненади. Наравно, и за овај пут сам све припремила, мада први пут нам се десило да смо све истумбали и променили на лицу места. Већином због смењивања сунца и кише које смо пратили из сата у сат да бисмо што више могли да уживамо напољу (у овом граду облаци веома брзо путују).

Тврдим да се сваки град најбоље упознаје пешачењем. Некада је то циљано и припремљено, а некад је то просто бесциљно, када се заправо упознају неке од најзанимљивијих места која касније меморишемо као најбоље успомене са путовања. Испоставило се да је Санкт Петербург идеалан за оба.

Наша посета Санкт Петербургу била је везана за 315. рођендан најсевернијег милионског града (основан је 27. маја 1703. године). Нисмо гасили свећице (ипак их је много), али зато смо са осталим туристима (већином Русима) уживали четири дана у представама, приредбама и осталим догађајима које је овај град припремио за свој рођендан.

Становници Питера (како га Руси зову) верују да њихов град и број три имају чврсту везу.

Град је три пута мењао име (Санкт Петербург, Петроград и Лењинград), у њему су се догодиле три најзначајније побуне и револуције у руској историји (Октобарска, Фебруарска и Крвава недеља), а чувају га и три статуе анђела које су у троуглу распоређена по граду.

Прва је на звонику Петропавловске цркве, са позлаћеним врхом и представља чувара града. Други анђео је на катедрали Светог Исака, а трећи на Дворском тргу - статуа Александровски стуб на коме анђео држи крст.

Да се разумемо, Санкт Петербург не спада у дестинације за одмор. Ово је права културно - историјска пустоловина и зато је увек вредан посете.

Центар је у целости један велики споменик. Град палата и музеја, широких авенија и канала, а међу најзначајнијим културно-туристичким објектима су Ермитаж, Дворски трг, Руски музеј, Петропавловска тврђава, катедрала Св. Исака, Марински театар, Невски улица, Црква спаса на крви… И за сва та места вредна пажње треба много времена.

За разлику од Москве, у овом мегаломанском граду са дивовским мостовима и каналима је много лаксе снаћи се. На свим таблама по граду, у метроу, осим на руском, све пише и на енглеском језику, па је сналажење за мене било лакше него у престоници Русије.

На Дворском тргу налази се други по величини музеј на свету.

Унутар зидина Ермитажа, у његовим изложбеним дворанама, могу се видети дела светске уметности. Представља један од највећих, најлепших и најстаријих уметничких и културно-историјских музеја.

Комплекс обухвата шест зграда од којих је најупечатљивији Зимски дворац, некада резиденција руских царева. Ово је место које нас је потпуно оборила с ногу, буквално. После шест сати проведених у њему, само је боршч и шашљик могао да нас “ресетује”.

Шетајући Невским проспектом, централним булеваром, наишли смо на бројне уличице које га секу а које вас маме да баците поглед јер се у готово свакој налази понека значајна црква или музеј које вреди посетити.

Ово је уједно најживљи део града, препун ресторана, кафића, сувенирница…Улице све време, без обзира на доба дана и ноћи, врве од људи и град не спава скоро никада.

Били смо ограничени временом па смо се сконцентрисали на централна градска обележја којих је прегршт. Шетајући булеваром, наишли смо и на Казањски сабор. Досад нисам видела овакву православну цркву, највише ми је личио на цркву у Ватикану.

Морам да напоменем да је град веома сређен и чист. Већина фасада је окречена и дотерана (бар у централном делу града).

Црква спаса на крви подигнута је на месту на којем је 1. марта 1881. године смртно рањен цар Александар II. Тренутно један њен део реновирају па са спољне стране не блиста у потпуном сјају.

Посета Петербургу не би била комплетна без крстарења бродом реком Невом и њеним каналима. Ми смо ово искористили као још једну паузу за одмор између дугих шетњи и обилазака.

Дефинитивно је најбољи начин да доживите срце града са воде и баците поглед на најлепше мостове и грађевине. Једина замерка је што је тура на руском језику, па због непознавања језика нажалост не добијете све информације.

На другој страни обале Неве простире се чувена Петропавловска тврђава, са истоименом црквом где је сахрањена цела царска династија Романов, укључујући и Катарину Велику, Петра Великог и цара Николаја II.

Током дана, температура је била више него ок, док смо се за атракцију звану подизање мостова која почиње сат након поноћи обукли као да је јовански мраз (и био је).

Покретни мостови преко Неве дижу се иза поноћи за пролазак бродова. Нева је огромна, немирна и сива и делује хладно. Град је од настајања активно градио мостове, освајајући део по део архипелага, односно делте.

Дивља вода Неве била је место за “прозор у Европу”, какав је отворио цар Петар И, створивши овај град.

Следећи дан смо планирали за посету предграђу. Незаобилазни Петерхоф, град паркова, двораца и фонтана са једном од светски познатих летњих резиденција руских царева. Ова величанствена палата смештена је изван града и до ње се лако долази аутобусом или возом.

Палата Петерхоф, резиденција Петра Великог, налази се на обали финског залива, двадесетак километара од Санкт Петербурга. Изградња царске резиденције почела је 1714. године. Овде су изграђене очаравајуће палате, као и фонтане познате у целом свету. И у Петерхофу се славио рођендан као и у граду. Разне приредбе, много људи…

Планирали смо и кратки излет до бившег Царског села. Град Пушкин је битан за руску историју и културу због великог броја палата и двораца царске Русије. Међутим, иако је постојала добра воља, нисмо успели да стигнемо до њега овога пута.

Још првог дана када смо стигли близу нашег смештаја, снимила сам у даљини грађевину која је обликом била нешто другачија и издвајала се из читаве слике.

Последњег дана при повратку кући наменски смо отишли кроз парк на ту страну да видимо шта је то што нас је заинтригирало. Када смо се приближили, угледали смо једну од најлепших џамија коју смо досад видели.

Наравно да сам желела да сликам, међутим, пошто смо били у парку који је ограђен (а паркови у Русији су огромни), морали бисмо прилично да пешачимо да бисмо изашли из њега а онда се са спољне стране вратили до џамије, што није долазило у обзир.

Брза каква јесам (да не кажем непромишљена) иако ме је дечко одговарао од тога да прескачем ограду (џаба) за тили час сам се успентрала уз њу, међутим, силажење је било болно и са много ожиљака. Али, бар имам супер фотку.

Санкт Петербург није за оне који не воле раскош минулих времена. Ни за оне који нису маштали о белим ноћима док су читали Достојевског…

У Санкт Петербург треба да одете ако волите историју и руску класику, само ако сте спремни да се предате најлепшем осећају да сте у Пушкиновој земљи, да осетите на лицу дах прошлости, оне коју су испричали руски писци, коју су замрзли руски цареви.
 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана