Зворничко послијератно школство

Дајана Пешко,
Зворничко послијератно школство

Између два свјетска рата 90 одсто становништва општине Зворник било је неписмено, док је редовним школовањем било обухваћено свега 20 одсто дјеце школског узраста. Послије Другог свјетског рата нове власти велику пажњу придају развоју школства.

Прво су почеле да раде основне школе у Зворнику и Козлуку. Један број школских зграда је за вријеме рата оштећен или порушен, тако да их је требало поправљати или градити нове. Школа у Пилици је почела да ради 1946, а за њом и школе у Тршићу, Скочићу, Грбавцима, Сапни и Дивичу. Крајем педесетих на територији општине било је 30 основних школа, са око 6.400 ђака и 120 просвјетних радника.

До промјена у образовном систему долази 1958. Козлучка школа је прерасла у осмогодишњу, а њено школско подручје чиниле су и четворогодишње школе у Тршићу, Скочићу и Малешићу. Нова школска зграда изграђена је 1959, када је школа имала 793 ђака.

Исте године у Зворнику су формиране школе "Браћа Обрадовић" и "Браћа Скопљаковић". Прва је дјеловала у згради дотадашње основне школе, а друга у гимназијској згради. Школска подручја су разграничена, па је ОШ "Браћа Обрадовић" обухватала лијеву страну улице Филипа Кљајића Фиће, од улаза у град до ријеке Златице, затим Лисичњак, Шћемлију, Српску варош и Кула град, а ОШ "Браћа Скопљаковић" дио града од Златице према тузланском путу - Бексују и Видакову њиву, те приградска насеља Метеризе и Каракај.

До реорганизације школа долази 1962, када су формиране матичне (централне) школе. Дотадашње четвороразредне школе припојене су осмогодишњим, поставши њихова истурена одјељења. У саставу ОШ "Браћа Обрадовић" дјеловале су подручне школе у Доњој и Горњој Глумини, Крижевићима, Снагову, Кула граду и Липљу. ОШ "Браћа Скопљаковић" је имала истурена одјељења у Дивичу, Челопеку и Јардану.

Као матичне су организоване и школе у Сапни, са истуреним одјељењима у Петковцима, Баљковици, Витиници, Незуку, Међеђи, Годушу, Скаковици и Растошници, затим у Козлуку, којој су припале подручне школе у Тршићу, Малешићу, Скочићу, Роћевићу, Кисељаку и Шепку. ОШ у Дрињачи је имала истурена одјељења у Зелињу, Лијешњу, Новом Селу, Каменици и Глодима, а ОШ у Пилици припале су четвороразредне школе у Локању и Барама. Након реорганизације, на територији општине дјеловало је 36 основних школа.

Временом су расле потребе за новим школским простором. У Зворнику је 1967. ОШ "Браћа Скопљаковић" добила нови школски објекат у насељу Бексуја, а школе у Каменици и Роћевићу добиле су нове школске објекте и прерасле у осмогодишње школе. Слиједиле су их школе у Грбавцима (1968) и Петковцима (1980).

Двије зворничке основне школе су 1973. интегрисане у ОШ "Митар Трифуновић Учо", која се у нову школску зграду уселила 1978. Школа, која данас носи назив "Свети Сава", својевремено је бројала више од 3.500 ученика, због чега је сматрана највећом на Балкану.

Упоредо су отваране и средње школе. Захваљујући упорности групе учитеља, у Зворнику је 1946. отворена Нижа државна реална гимназија. Прву генерацију чинило чинило је једно одјељење са 64 ученика, а први наставници били су Милан и Миодраг Јовичић, Наталија Шенк, Халид Мулаосмановић и Дамјан Милошевић.

Прво полугодиште је завршено 30. јануара 1947. године, а школска година 30 јуна. Разред је завршило 49 ученика. За потребе ученика из околних мјеста и за ратну сирочад изграђен је 1947. Ђачки дом, који је постојао до 1962. Школске 1955/56, када су формирани пети и шести разред, Нижа реална гимназија прераста у потпуну. Већ 1948. при гимназији је отворено одјељење за образовање одраслих, а наредне године и одјељење припремног учитељског течаја, да би се 1961. отворила одјељења првог и другог разреда учитељске школе.

Школа ученика у привреди формирана је 1956, а наредне и Економска школа, која 1968. прераста у Економско-трговачко угоститељски школски центар. Пуна гимназија 1958. прераста у Вишу (четвороразредну), под називом "Петар Кочић". Гимназија и Економска школа исте године усељавају у нову школску зграду (данас стари дио ОШ "Свети Сава").

ЕТУШЦ и Гимназија "Петар Кочић" су 1973. интегрисани у Средњошколски центар, са око 1.000 ученика. Услиједила је и замјена школских објеката између основне школе и Средњошколског центра.

Школа ученика у привреди је радила са повременим прекидима. Скупштина општине Зворник је 1972. основала Технички школски центар, у чији су састав ушле Техничка и Школа ученика у привреди. У центру су се школовали ђаци за занимања електротехничке и машинске струке. Исте године у Каракају је завршена нова школска зграда, која је могла да прими 700 ученика.

Дајана Пешко,  архивиста у Архиву Републике Српске, Зворник

 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана