Жена којој је Тито на чување оставио злато: Нијемци јој уништили кућу заједно са благом у њој

Жена којој је Тито на чување оставио злато: Нијемци јој уништили кућу заједно са благом у њој 18.11.2017 07:39 | express.hr

Фото: Илустрација ђ Жена којој је Тито лично на чување оставио злато: Нијемци Криста Ђорђевић рођена је 1892. године у Загребу у угледној и богатој породици Шумановић. Њен отац Саша Шумановић био је доктор правних наука и високи функционер тадашњих хрватских власти, био је подбан Краљевине Хрватске и Славоније.

Међутим, Криста ће га, барем по слави, надмашити. Након завршетка Првог свјетског рата удала се за љекара Ђурицу Ђорђевића да би се након стварања Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца преселили у Београд гдје је њен супруг 1920. године основао Медицински факултет.

Због свог образовања и чињенице да је говорила неколико свјетских језика, постала дворска дама краљице Марије Карађорђевић. Током двадесетих и тридесетих година помагала је сиромашним студентима, а посебно је то интензивирала након смрти супруга 1936. године. 

Основала је умјетнички павиљон Цвијете Зузорић у Београду који и данас служи као сједиште умјетничких удружења Србије. Управо због свог добротворног рада остварила је добре односе с младим комунистима и функционерима тада забрањене Комунистичке партије Југославије. Посебно се истицало њено пријатељство с Ивом Лолом Рибаром.

Прича се да је у њеном стану у Београду боравио чак и Јосип Броз Тито, али она није знала ко је то све док га 1942. године није угледала на једном плакату. Могло би се рећи да је душом и тијелом била уз комунисте зато што се излагала огромном ризику када је, на примјер, носила новац и партијске памфлете у Париз 1940. године.

Крајем фебруара 1941. године је Тито јој је лично, због огромног повјерења, предао већу количину златника на чување. Златнике је, наводно, добио од Коминтерне за финансирање потреба Партије. Кућа јој је уништена у нацистичком бомбардовању Београда, заједно с комунистичком радијском опремом, али и споменутим златницима. Послије рата Криста је платила ископавање куће и пронађен је барем дио златника који су се растопили и скупили у један велики грумен. 

Након рушења куће смјестила се код пријатеља из Комунистичке партије, одакле је преносила вијести из свијета партизанским ћелијама. Такве активности довеле су је у четничко заробљеништво, али је интервенцијом југославенске владе у егзилу спашена сигурне смрти.

Средином 1944. године, пред сам крај рата, пребачена је на ослобођену територију одакле је авионом пребачена у Бари на опоравак. Тек неколико мјесеци касније вратила се у, сада већ ослобођени Београд, гдје је убрзо изабрана за прву предсједницу Антифашистичког фронта жена Србије. Одмах након краја рата постављена је за југославенску представницу у новооснованој Организацији уједињених народа.

Умрла је 18. јула 1981. године и сахрањена је поред супруга Ђурице на београдском Новом гробљу. Колики траг је оставила у бившој држави довољно је споменути само двије чињенице.

Дјечје одмаралиште Црвеног крста Србије у Баошићима и данас носи име Кристе Ђорђевић зато што је она дуги низ година предводила ту хуманитарну организацију.

Добрица Ћосић, славни писац, у поглављу књиге „Пријатељи“, написао је о Кристи: „у рату илегалска и партизанска сарадница, у миру помајка, а свагда Госпођа“.



© Глас Српске 2012 ISSN 2303-7385 | Импресум | Маркетинг | Контакт | Латиница | Ћирилица