Записи из архива... Штампа у Босанској Крајини (1906-1941): Наш живот Kосте Мајкића
Мајкић је крајем јуна 1906. обновио лист "Наш живот", и он је поново имао карактер културно-политичко-социјалне ревије. У поднаслову листа стајала је крилатица: "Просвјетом слободи. Паметним радом напретку".
Лист "Наш живот" је културно-политичка и социјална ревија, коју је покренуо Коста Мајкић 31. марта 1905. у Сарајеву. Циљ му је био да ради "на васпитавању и образовању Срба у Босни и Херцеговини", да "шири здраве и савремене појмове" о друштву и утиче на материјално и културно јачање српског народа у условима аустроугарске окупације. У Сарајеву је до 15. октобра 1905. изашло првих 12 бројева. Са Мајкићевим пресељењем у јесен 1905. у Бањалуку за епархијског референта, лист није једно вријеме излазио.
А кад је Мајкић крајем јуна 1906. обновио лист "Наш живот", он је поново имао карактер културно-политичко-социјалне ревије. У поднаслову листа стајала је крилатица: "Просвјетом слободи. Паметним радом напретку". Као наставак сарајевског листа, бањалучки "Наш живот" означен је другом годином свога излажења. Власник и уредник, а вјероватно и аутор највећег броја чланака, био је К. Мајкић. Његова улога и у уређивању листа и у његовом уступању мјеста борбеније политичке оријентације била је очита. Сарадници листа били су Васо Кондић и Јово Г. Поповић.
У уводнику листа стајао је сљедећи текст: "Бања Лука први пут ево добива своје јавно гласило и то, хвала Богу, гласило које ће се ставити у службу народних интереса. "Наш живот" отворити ће своје ступце свакоме народном пријатељу који је вољан своје душевне силе посветити напретку свога народа. Лист се ни по коју цијену и ни на који начин неће ограничити само на уске границе Крајине, него ће пажљиво пратити све што се догађа у цијелој Босни и Херцеговини, и дизаће свој глас противу сваког насртаја на интересе и светиње народа у овој земљи".
"Наш живот" је излазио два пута мјесечно. Штампан је ћирилицом, на октав формату (29 х 21 цм), у штампарији Спиридона Угреновића у Бањалуци. Тираж листа износио је 850 примјерака, а у години обнове имао је 691 претплатника. Престао је излазити у прољеће 1907.
"Отаџбина"
"Отаџбина" је политичко-информативни лист, орган новоформиране Кочићеве групе, која је била присталица радикалног рјешења аграрног питања у БиХ. Први број листа изашао је на Видовдан 1907.
Власник и издавач листа био је Вукосав Груберовић, главни уредник Петар Кочић, а одговорни уредник Васо Кондић. Међу првим сарадницима у Отаџбини су Коста Мајкић, Светозар Зрнић и Јово Г. Поповић, а касније Шпиро Боцарић, Тодор Лазаревић и Драгомир Јанковић. Главна покретачка снага листа био је Петар Кочић.
У уводнику првог броја изложен је, под насловом Наша ријеч, програм "Отаџбине": борба против апсолутистичко-полицијског система, борба за "потпуну автономију са репрезентативним системом и одговорном владом",тражење "све оне грађанске и политичке слободе без којих се не да ни замислити уставан народни живот", борба "против сваке експлоатације наше земље на нашу штету" јер "је ово наша земља" и "све њезино богатство у првом реду припада нама, синовима ове земље", рјешење најважнијег аграрног питања на начин да "неће претрпити штете ни кмет, ни ага", настојање да се "маси народној олакшају и ублаже данашње љуте социјалне биједе у свим гранама народног живота", обраћање посебне пажње "запуштеном и запарложеном пољу народне просвјете, рад на ревизији Православне-црквено-просвјетне уредбе која "не одговара никако интересима народним", исповиједање увјерења "да су Босна и Херцеговина, по свом националном обиљежју српске земље", уз захтјев свим домаћим елементима "да се залажу за ову нашу заједничку "Отаџбину" и да за њено добро и срећу жртвују све што се може с правом захтијевати од поштених и честитих грађана једне земље", посебно истичући да ће "чувати слогу и поштени споразум са браћом Муслиманима", тражити "ослонца и пријатељства и преко границе БиХ", пратити"све појаве у животу наше браће Срба у другим земљама, исто тако и других наших сродника на словенском Југу и проповједати и снажно истицати идеју Југословенске Заједнице". Изложени програм не оставља ни најмање сумње у политичку боју листа. "Отаџбина" се отворено залагала за опозиционо дјеловање против аустроугарске власти и заступала интересе српског народа.
Штампана је ћирилицом, на фолио формату (54 х 36 цм) у Штампарији Спиридона Угреновића у Бањалуци. Њен тираж је био 2.000 примјерака и имао је 760 претплатника. Лист је излазио петком, на четири до шест страна. Престао је да излази 27. марта 1908.
Мр Бојан Стојнић, архивски савјетник, директор Архива Републике Српске
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.