Записи из Aрхива - Штампа у Босанској Крајини (1906-1941): Нови живот издао ХНЗ

Средишњи одбор ХНЗ-а упутио је преко листа проглас Хрватима у Босни и Херцеговини, у којем су објављене "идеје и политичка схватања ових напредних Хрвата у Босни о актуелним питањима која су се ставила на дневни ред у новим приликама".

Лист се залагао за јединство Срба, Хрвата и Словенаца, који су "етнографски један народ подијељен у три племена и три вјере, а који живе на географски једном територију". Ради придобијања муслимана за хрватске националне интересе, "Нови живот" поручивао је да ће им "баш у интересу проведбе јединства препустити, а и подупирати њихову вјерску и социјалну уредбу".

У државно-правном погледу лист се залагао за "цјелокупност и јединствену државу". "Нови живот" залагао се за опстанак покрајина као управних подручја, он је присталица еволуције, постепеног сливања у једну заједницу. Чувајући интересе државе, лист се као противник централизма залагао за "најширу покрајинску самоуправу у политичком, културном и вјерском погледу". "Нови живот" се и прије званичне расправе о форми владавине изјаснио за монархистичко уређење државе.

О аграрном питању лист је заузео став "да буде тако, како би се могле задовољити што боље обадвије странке", не замјерајући се ни једнима ни другима.

О социјалним питањима лист је, као противник екстремних социјалних тежњи и настојања, стајао "уз умерену страну" и залагао се за радничку класу, која ће му увијек "бити на срцу".

Обновљена Хрватска народна заједница, као самостална политичка странка у Босни, није била дугог вијека. Убрзо након оснивања један дио "заједничара" приступио је Хрватском народном клубу, други Хрватској заједници, а трећи Хрватској тежачкој странци, која је основана на скупу виђенијих босанскохерцеговачких Хрвата одржаном 14. и 15. августа 1919. у Травнику. Након овог скупа "Нови живот" је почео да заступа програм и идеје Хрватске тежачке странке и постао њен страначки орган у Босанској Крајини.

"Нови живот" је био добро уређиван лист са разноврсном садржином. Поред политичко-информативних вијести из Краљевства СХС и иностранства, доносио је чланке и вијести из области привреде, просвјете, културе, социологије, хигијене итд. Имао је и подлистак у којем су објављивани прилози из књижевности. Водио је оштру полемику са присталицама централистичког уређења државе, а посебно са демократском "Државом" и радикалским "Гласником".

Лист је излазио недјељно једанпут. Штампан је латиницом, на фолио формату, у бањалучкој Тискари Фон и Гргић. Имао је обично два листа, а стране нису биле пагиниране. Престао је да излази 26. јуна 1920. Укупно је изашло 56 бројева.

Гласник Народне радикалне странке

"Гласник" Одбора за организацију Народне радикалне странке је био привремени радикалски орган за Босанску Крајину. Власник и уређивач листа био је Редакциони одбор са Костом Мајкићем на челу , одговорни уредник Веселин Станковић, а издавач Перо Благојевић. Од броја 24 (1919), издавачи листа су Никола Вучковић и другови. Издавач и одговорни уредник листа од броја 13 (1920) био је Саво Ј. Сурутка.

Лист су покренуле присталице Народне радикалне странке 27. априла 1919. у Бањалуци. Лист је требало да буде привремени радикалски орган за Босанску Крајину, док се дефинитивно не ријеши питање издавања страначког гласила.

"Гласник" се највише бавио организовањем и јачањем Народне радикалне странке у Босанској Крајини. "Садржина му је скоро сва страначко-политичка; другим обавештењима и питањима посвећивана је слабија пажња." У политичким, економским, социјалним и просвјетно-културним питањима заступао је ставове Народне радикалне странке, залажући се за централистичко унутрашње државно уређење, монархију са династијом Карађорђевића на челу, широке грађанске слободе, савремено рјешавање радничког питања, рјешавање аграрног питања на бази откупа кметских селишта.

Са демократском "Државом" и хрватским "Новим животом" водио је огорчену борбу. Лист је оштро писао против босанске владе у Сарајеву, траписта, страног колонизованог елемента у БиХ, представника некадашње аустроугарске власти итд.

У почетку је излазио према потреби, а од јула 1919 (бр. 12) до краја 1920 (бр. 29-30) једном недјељно. Послије 1920. излазио је само у вријеме избора (1923, 1925. и 1927), сваки пут по неколико бројева. Штампан је ћирилицом и латиницом, на фолио формату (42х29), у Штампарији "С. Угреновић и синови" у Бањалуци. Од јула 1920 (бр. 13) формат је промијењен на 41х30. Сваки број пагиниран је засебно, обично по четири стране.

Гласник Бискупије бањалучке

Власник листа била је Бањалучка бискупија, а одговорни уредник Божо Иваниш, генерални викар. Први број изашао је 24. августа 1919. "Гласник" је омогућавао свештенству да се званично бави питањима која се односе на рад и дјеловање Бањалучке бискупије. Лист је представљао и службену комуникацију бискупа са својим клером.

"Гласник" је доносио окружнице, наредбе, писма, посланице, представке и друге објаве Римокатоличке цркве и обиљежавао важније јубилеје из историје католичке цркве.

Штампан је латиницом, на хрватском и латинском језику. У почетку га је штампала Тискара Фон и Гргић, а од 1929. Штампарија "Звонимир Јовић и комп". Излазио је у свескама, на кварт формату, нередовно и према потреби. Годишње је излазило између два и шест бројева. Тираж није прелазио сто примјерака. Лист је престао да излази 1945.

"Радничка воља"

"Радничка воља" био је гласило социјалистички организованог радништва у ШИП Добрљин - Дрвар и орган Социјалистичке радничке партије Југославије (комуниста) у Дрвару. Власник листа било је Мјесно радничко синдикално вијеће у Дрвару, а одговорни уредник Михаило Лесић. Лист је покренут 20. новембра 1919.

Штампана је ћирилицом и латиницом на фолио формату. Излазила је двапут мјесечно у тиражу од 1.000 примјерака. Након трећег броја, 20. децембра 1919, лист је престао да излази.

Мр Бојан Стојнић, архивски савјетник, директор Архива Републике Српске

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.