ЗАПИСИ ИЗ АРХИВА - Штампа у Босанској Крајини (1906-1941): Српско јединство критичар неслоге

мр Бојан Стојнић
ЗАПИСИ ИЗ АРХИВА - Штампа у Босанској Крајини (1906-1941): Српско јединство критичар неслоге

"Српско јединство" је "политички и културно-социјални лист". Власник и уредник листа био је бивши предсједник Окружног одбора а тадашњи предсједник Привременог мјесног одбора Народне радикалне странке за Бањалуку Коста Мајкић, па је лист био једна врста радикалског органа за Врбаску бановину. Почео је да излази 15. новембра 1939.

На почетку првог броја објављен је Програм листа, у којем К. Мајкић поручује: "Хајте Срби. Хајте некадашњи српски соколови. Постаните опет што сте донедавна били и са чим сте свет задивили: јунаци и соколови! Уједините се. Крајње је време и управо задњи је час да то учините. Не дозволите изродима и неваљалцима да и даље тргују с вама и да брукају и нашу прошлост и наше светло име. То треба да нам је програм. Чујте, утувите и упамтите то!"

Лист је из броја у број критиковао српску неслогу, разједињеност и позивао: "Срби на окуп", "радикали на окуп". Велику пажњу лист је посвећивао обнови Народне радикалне странке. Лист је позивао Србе "да се окупе, прикупе, саберу и збију у једну политичку партију, која ће постати прави представник свију Срба". Мајкић каже да би српски интереси "били најбоље заштићени кад бисмо се нашли сабрани у радикалској партији из које су се излегле и појавиле све садашње политичке партије и партијице, које налазе свога ослонца међу Србима". За Радикалну странку каже да је "постала из побуне народа противу насиља и тираније, она је за права и слободе народне поднела тешке жртве".

За облик уређења државе лист се, као и Народна радикална странка, залагао "за широке народне самоуправе, а то је средина између централизма и федерализма, односно, најближа нијанса њихова". Уређење државе требало је да почне "са једним благим федерализмом да би једнога дана прешло у централизам са широким народним самоуправама".

Лист је Србе, Хрвате и Словенце сматрао за "један народ, састављен из три племена". Држава је требало да буде сачињена из "три управне јединице: Српска, Хрватска и Словеначка. Мерило има да буде племенска осећајност и насељеност. Верски моменти не могу да играју главну улогу, јер у нашој држави има православних, католика, муслимана, протестаната, јевреја итд."

Лист је поздравио стварање Хрватске бановине, али и указао да то "само по себи повлачи оснивање Српске и Словеначке бановине". Словеначку бановину је требало створити од Дравске бановине, а Српску бановину од преосталих "шест бановина које су претежно српске". Спона овим "трима бановинама" требало је да буде "Југословенство, Монархија, и заједнички државни и животни интерес". Лист је противник стварања "четврте бановине, Југословенске или Босанске", што су захтијевали поједини муслимански политичари, јер то "неће ни Срби ни Хрвати православне и католичке вере, а неће то ни сви припадници муслиманске вере". За предратне границе Босне и Херцеговине лист каже да "нису наше историске границе", а "нису ни српске ни хрватске, оне су туђе, јер их је створила турска и аустриска управа" и "на које ми Срби нисмо никада пристали". Лист је осуђивао писање хрватске штампе на челу са "Хрватским дневником", која се "уби доказујући, изврћући историју, како је Босна хрватска".

Одређену пажњу лист је показивао и за политичка збивања у свијету, прије свега међу великим европским силама. Лист је писао о совјетској армији, о пропасти Пољске, а критички се осврнуо и осудио ставове Адолфа Хитлера о Словенима и Јеврејима.

"Српско јединство" излазило је мјесечно једанпут. Лист је штампан ћирилицом, на фолио формату, у Штампарији "Браћа Јакшић" у Бањалуци. Сваки број пагиниран је засебно, обично четири стране. Лист је престао да излази 15. марта 1940. Укупно је изашло пет бројева.

"Народна ријеч"

"Народна ријеч" је информативно-политички лист. Власник му је био је Конзорциј, који су чинили Васо Бокоњић, Урош Стефановић и Ђоко Кољевић. Лист је уређивао Ђуро Залад.

Штампан је ћирилицом, на фолио формату, у Штампарији "Браћа Јакшић" у Бањалуци. Лист је излазио повремено у току 1939. и 1940. Није познато кад је почео да излази, ни колико је бројева изашло.

"Чеша"

"Чеша" је шаљиви лист, чији је издавач и уредник био Сергије Грбић. Лист је повремено 1939. излазио у Босанском Новом. Штампан је ћирилицом и латиницом на кварт формату (34 цм). Према писању среског начелника Босанског Новог, изашла су свега три броја у 1939.

Мр БОЈАН СТОЈНИЋ, архивски савјетник, директор Архива Републике Српске

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана