ЗАПИСИ ИЗ АРХИВА: Образовање на подручју града пред Други свјетски рат (2): Сви наставници по народности Југословени

Због умне и тјелесне неспособности, заразних болести и помањкања мјеста у школи, није уписано 1.305 ученика и 853 ученице између седам и 14 година живота. Због удаљености, "немања" мјеста у школи, немарности, болести и сиромаштва, школу није похађало 249 ученика и 204 ученице.

Ученици су боловали од: маларије - 321 (273 ученика и 48 ученица), богиња - 293 (251 - 42), грипа - 497 (397 - 100), дизентерије - 8 ученика, туберкулозе - 9 (7 - 2), повреде - 53 (50 - 3), обољења ока - 72 (63 - 9), обољења уха - 47 (40 - 7), обољења живаца - један ученик, обољења срца и крвних судова - 10 (7 - 3), обољења органа за дисање - 64 (63 - 1), обољења органа за варење - 104 (84 - 20), обољења жлијезда - 18 (17 - 1), кожних обољења - 296 (251 - 45), обољења мишића и костију - четири ученика, а од осталих болести 248 ученика и 48 ученица.

Сви наставници су по народности били Југословени. Православне вјероисповијести било је 18 наставника и 16 наставница, римокатоличке четири наставника и 13 наставница, а исламске три наставника.

На крају школске 1939/40. било је укупно педесет и троје премјештених, новопостављених, реактивираних, пензионисаних, умрлих и отпуштених наставника.

Старосна структура наставног кадра изгледала је овако: 21-25 година - три наставника и шест наставница, 26-30 година - седам наставника и 12 наставница, 31-35 година - 11 наставника и осам наставница, 36-40 година - једна наставница, 41-45 година - три наставника, 51-55 година - једна наставница, 55-60 година - један наставник.

Од половине 1939. до половине 1940. године, по молби, потреби службе или по казни премјештено је пет наставника и три наставнице, који су при сеоби превалили 866 километара.

Организована су три педагошка збора са сљедећим темама: "Метод рада у основној школи", "Извођење наставе матерњег језика" и "Извођење рада у рачунској настави".

Наставници су припадали сљедећим културно-просвјетним установама: Народној књижници, "Напретку", "Просвјети", "Гајрету", "Змијању", "Народној узданици", Југословенском учитељском удружењу и Друштву резервних официра.

Одличним успјехом оцијењено је 14 наставника и 11 наставница, врло добрим девет наставника и 15 наставница, а добрим два наставника и двије наставнице.

Просвјећивањем се бавило 25 наставника и 28 наставница, исто толико пољопривредом, девет наставника и пет наставница соколством, два наставника и 28 наставница трезвењаштвом и 25 наставника и 28 наставница радом у Црвеном крсту.

Читати и писати је знало 17.962 мушкарца и 3.658 жена, док је 3.508 мушкараца и 719 жена знало само читати.

Организовани су четворомјесечни аналфабетски течај у Буковици - Јаблану и тромјесечни пољопривредни течај у Кобатовцима.

Државна редовна примања су износила 767.100, бановинска 267.950, а општинске субвенције 47.353 динара. На одржавање зграда и намјештаја утрошено је 22.700, на плате разврстаних наставника 767.100, на редовна издавања на одржавање школе 104.250, на подворничке плате 129.600, за станарине учитеља и надзорника 11.400, на зграде и материјал 47.353 динара.

За очигледну наставу служило је 615 зидних слика и шест правих модела, за природне науке 17 зидних слика, два рељефа, 49 исправних и 26 неисправних апарата и 44 збирке руда, за математику и геометрију три зидне слике, осам правих модела, 11 исправних апарата, 22 геометријска тијела и 11 утега и мјера, за историју и географију 41 зидна слика и 15 географских карата.

Одржано је 36 научних и 106 популарних предавања, четири ученичке изложбе, двије изложбе цртежа, три изложбе женског ручног рада, двије забаве у корист сиромашних ученика и једна забава за набавку за сиромашне ученике.

Постојало је 40 наставничких библиотека са 3.144 књиге, од тога 266 брошура и 206 листова, и 28 ученичких библиотека са 754 књиге, од којих десет брошура и 71 лист.

Мр Горан Р. Ђуран, архивиста - истраживач Архива Републике Српске

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.