ЗАПИСИ ИЗ АРХИВА: Друго гостовање Александра Александровича Аљехина у Бањалуци (3): Похвале домаћину од шаховског шампиона

Рецимо нешто о учесницима симултанке. Кирило Димитријевић, трговац, нашао се 12. јула 1941. у транспорту српских грађана протјераних у Србију. По наредби Виктора Гутића је изведен из транспорта, ухапшен и спроведен у логор у Госпићу, у којем је 1942. ликвидиран. Кирилова супруга и кћерка Ксенија (1930) лишене су живота у ноћи 21/22. априла 1945. Сутрадан су борци 10. крајишке дивизије ушли у град.

Танкреди Сола, студент Техничког факултета у Београду, истакнути активиста СКОЈ-а и Клуба академичара Бањалуке, у полицијским документима евидентиран је као опасан комунист. Одмах по завршетку суђења Георги Димитрову у Лајпцишком процесу, 23/24. децембра 1933. судјеловао је у каменовању њемачке амбасаде у Београду. Сви учесници протеста су осуђени на по мјесец дана затвора и протјеривање из Београда. У Београду су га 1941. ухапсили и стрељали Нијемци.

Словенац Љубомир Шерцер, поручник и одличан фудбалер, из Бањалуке је прекомандован у Книн, гдје га је затекао Априлски рат. Након капитулације југословенске војске са својом митраљеском четом је покушао да се пребаци у Србију. Чету је распустио тек кад се с њом пробио из њемачког обруча. Већ 25. октобра 1943. проглашен је за народног хероја. Његово име носила је једна словеначка партизанска бригада.

Иван Северовић, потпуковник, у Априлском рату је без испаљеног метка напустио положај на граници са Албанијом, пребацио се до Подгорице, а одатле у Загреб и постављен за команданта посадног здруга у Сиску. Од 20. октобра 1944. до краја рата био је главар стожера 5. хрватске усташке дивизије, којом је командовао Бобан. Заробљен је у Блајбургу. На судском процесу одржаном 13–23. септембра 1945. у Београду осуђен је на смрт.

Стјепан Мајкснер, поријеклом Чех, потпоручник краљеве војске, а за вријеме рата оберлајтнант прве СС бојне из Осијека, погинуо је на западном фронту и сахрањен на њемачком војном гробљу у Холандији. Његова сестра Олга, након смјене Шпире Боцарића, априла 1941. именована је за повјереника Народног музеја Хрватске Крајине. Стјепанов брат Јосип, шеф ложионице у Пилани "Босна боа", као војник Вермахта смртно је рањен у налету руских ловаца 1945. и сахрањен у Дрездену.

Потпоручник Павле Карлеуша, дјед естрадне звијезде Јелене Карлеуше, у прољеће 1942. ухапшен је у Београду и заточен у логору на Бањици, а затим у Освјенћиму у Пољској. Послије рата је службовао у Београду у чину мајора. Ухапшен је 1950. и у политичком процесу осуђен на осам година затвора. Амнестиран је 1955. Пензионисан је 1971. као савјетник у Привредној комори Србије.

Петнаестогодишњи Владимир Козомара се на овој симултанци први пут јавно представио, но ничим није наговијестио да ће за тачно десет година постати неприкосновени бх. шаховски лидер. Импресиониран великим противником, повукао је свега седам потеза, чак три мање него Градишчанац Милорад Васић пет година раније.

Ни његов отац Никола, гимназијски професор математике, није био боље среће.

- Сада сам изједначио резултат - обратио се Аљехин Николи након што му је овај честитао.

- Неће бити! Ја сам 1931. побиједио свјетског првака, а данас сам изгубио од бившег свјетског првака. А побиједио сам вас и у пићу!

У разговору са домаћинима, који је потрајао све до јутарњих часова, сам Аљехин је нагласио да су бањалучки играчи значајно напредовали у односу на 1931. годину. Ова изјава није израз пуке углађености госта.

Мјерено бројкама, Бањалучанима је у оквиру друге Аљехинове турнеје припало часно шесто мјесто, иза Загреба, Љубљане, Марибора, Београда и Сарајева, а испред Софије, Новог Сада, Сплита, Суботице...

Писано сјећање на Аљехина оставио је само Велимир Стојнић:

"...За цело то време готово се нико није померио са свог места, док се Аљехин суверено шетао између нас. Изузетак је био Никица... Појединци су му се обраћали за помоћ. Помагао је, али веома дискретно. Мени је одлучујуће помогао у отварању партије. Моје место је било одмах поред његовог..." Овдје је потребна ситна исправка. Фотографија свједочи да Стојнић није сједио до Никице, већ између Павла Карлеуше и др Пере Стјепановића.

Пропагандни ефекти Аљехинове посјете су били велики, а ни финансијски нису занемарљиви. Укупан приход износио је 3.213, а издаци 2.712,50 динара. Клупска благајна постала је пунија за тачно 500,50 динара.

Пошто је од уписнина прикупљено хиљаду динара (40 учесника по 25 динара), а хиљаду динара је уплатила Банска управа, може се закључити да је улазницу од десет динара платило око 120 гледалаца.

Сутрадан, 2. маја у 11:30, испраћен од великог броја шахиста, Аљехин се из Бањалуке упутио у Загреб.

Зоран С. Мачкић, архивски савјетник Архив Републике Српске

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.