ЗАПИСИ ИЗ АРХИВА: Друго гостовање Александра Александровича Аљехина у Бањалуци (1): Првомајска симултанка свјетског шампиона у Паласу

Она је започела 5. априла 1936. у Новом Саду, а наставила се 7 - 9. априла у Осијеку, Суботици и Београду. Аљехин је из Београда требало да настави за Сарајево и Бањалуку, али су организатори, руковођени потребом подстицања развоја шаха у јужним крајевима, промијенили план и уговорили симултанку у Скопљу. Онда је итинерар промијенио сам Аљехин, па је 10 - 16. априла био у Бугарској. Потом су му се по други пут жестоко супротставили Београђани, а онда и Сарајлије. Притиснуте беспарицом, Сарајлије су отказале домаћинство. Ствар је спасио Аљехин одлучивши да наступи бесплатно, јер је "жеља његове супруге да посјети Сарајево и Босну ради оријенталних мотива који ће њој као аматерској сликарки бити посебно надахнуће". То није била лака одлука. Симултане егзибиције биле су основни приход великих играча. Двојица највећих, Аљехин и Капабланка, играли су их без застоја. За Капабланку је педантно забиљежено да је одиграо 14.334 партије, док се за Аљехина зна да је одиграо више од хиљаду симултанки.

Након тога је Аљехин просто прегазио Дубровчане и Сплићане. Када је требало да најбржом југословенском линијом ("24 сата ако добро иде...") допутује у Бањалуку,  план је још једном промијењен. Аљехин је гостовао у Карловцу, а онда у Цељу и Љубљани. Тамо му је било веома "вруће". Претрпио је чак осам пораза, док је 17 Љубљанчана изборило реми.

За све симултанке важили су исти услови: 2.000 динара хонорара, плаћен хотелски смјештај и храна те трошкови пута. На симултаној продукцији могло је да учествује највише 40 играча, али је у току турнеје направљено пар изузетака. Партије наслијепо и хендикеп мечеви са 8 - 10 учесника су посебно уговарани и хонорисани.

Стицај околности је хтио да, умјесто планираног 17. априла, Аљехин у Бањалуку стигне тек 1. маја 1936.

Домаћини су за мјесто одржавања симултанке одабрали оно најлуксузније што су имали - хотел "Палас". Пријава за учеснике симултанке утврђена је у износу од 25, а цијена улазнице 10 (за ђаке пет) динара. Кад су све "ставили на папир", домаћини су схватили да се из тих извора не могу подмирити трошкови. Нашавши свој интерес у овој представи, са великих хиљаду динара ствар је погурала Банска управа.

Клуб је 1. априла 1936. преко "Врбаских новина" позвао у помоћ грађане, а од братских клубова у Градишци и Приједору је затражено да се изјасне да ли желе да учествују на Аљехиновој симултанци.

Позив је упућен и на адресу клуба у Бихаћу. При том се мислило на геометра Јосипа Клајнмајера, који је пет година раније у Бањалуци задужио Аљехина, али до поновног дуела није дошло. Клајнмајера је служба одвела у Нови, а Бишћани нису имали достојног представника.

Декор за велику представу био је спреман.

Нешто прије 20 часова, који трен пред почетак сеансе, Аљехин је сишао у хотелски ресторан. Бираним ријечима обратио му се др Перо Стјепановић, предсједник Бањалучког шаховског клуба:

"У историји шаха његово име представља епоху. Нико као он није тако дубоко ушао у ову лијепу краљевску игру, нико као он није с већом виртуозношћу владао неисцрпним врелом комбинација и обрта којима се ова игра одликује.

Својом игром он држи сав шаховски свијет у највећој напетости. Сав се свијет диви његовој игри и у њој види премоћ генија, можда највећег шаховског генија свих времена и народа..."

Аљехин је узвратио на руском:

"Захвалан сам на срдачном дочеку у Бањалуци, као и у цијелој Југославији. Срећан сам што сам у стању да по други пут дођем у братску земљу, у чијој се средини нипошто не осјећам стран. Пред свима вама изјављујем да ћу се борити за првенство свијета да бих сачувао словенству првенство у шаху..."

Својеврсно изненађење приредили су непознати омладинци: поред сваке од 40 шаховских табли постављен је црвени каранфил.

Након седмочасовне борбе у суботу, 2. маја, у четири ујутро инж. Александар Мордвинов, руководилац сеансе, објавио је резултат. Шампиона су побиједили Стјепан Павлић, Звонимир Јесих, Кемал Хаџиомерспахић и Велимир Стојнић, а ремизирали Никица Павлић, Бранко Јовановић, Стјепан Саламон, Светозар Зељковић, Мартин Роботић, Емил Херман, Тоне Филановић, Страхиња Савиновић, Ристо Мисита и Фрањо Куфнер.

Крајњи резултат - 26 пораза, 10 ремија и четири побједе - повољан је за домаћине. Могао је да буде и бољи да Никица Павлић и Бранко Јовановић нису прокоцкали изгледне позиције.

Зоран С. Мачкић, архивски савјетник Архив Републике Српске

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.