ЗАПИСИ ИЗ АРХИВА: Бањалучки љекари у Краљевини Југославији (1929–1941): Љекари активни на ослобођеној територији

ЗАПИСИ ИЗ АРХИВА:  Бањалучки љекари у Краљевини Југославији (1929–1941): Љекари активни на ослобођеној територији 19.06.2017 08:57 | Мр Бојан Стојнић

Исидор Б. Георгенбергер је завршио медицински факултет 1911. Војну службу је почео као контрактуални војни љекар прве класе: управник Привремене војне болнице у Подгорици (1920–21), трупни љекар Подгоричког гарнизона (1921–22) и трупни љекар Сарајевског гарнизона (од јануара 1922). Године 1922. преведен је у активну службу у чину санитетског капетана И класе.

Радио је као љекар Школе за резервне пјешадијске и артиљеријске официре, као управник Привремене војне болнице у Травнику од 24. фебруара 1925, као управник Сталне војне болнице Боке которске и референт санитета Команде Боке которске у Херцег Новом и као управник Потиске сталне војне болнице.

Године 1935. постављен је за вршиоца дужности референта санитета Штаба Врбаске дивизијске области у Бањалуци у чину санитетског потпуковника.

У чину санитетског пуковника одликован је 1939. Орденом југословенске круне трећег реда.

Ахило Т. Грезу, војни љекар, радио је као управник Штипске привремене војне болнице, као љекар Команде мјеста у Скопљу (1926–27) и као управник Мариборске привремене војне болнице (1927–29).

За управника Врбаске сталне војне болнице, у чину санитетског мајора, постављен је маја 1929. Уз то је обављао и дужност начелника Санитетског одјељења Команде Врбаске дивизијске области у чину санитетског потпуковника, а од 4. јуна 1930. дужност референта санитета Команде Врбаске дивизијске области.

Један је од оснивача Љекарске коморе Врбаске бановине. На оснивачкој скупштини Коморе 15. децембра 1929. изабран је у њен Управни одбор.

На сопствену молбу, 29. октобра 1930. премјештен је за референта санитета Команде Вардарске дивизијске области, одатле за управника Зетске сталне војне болнице (1934–35), а затим за референта санитета Команде Зетске дивизијске области (1935–36). У чину санитетског пуковника обављао је дужност референта санитета Јадранске дивизијске области од 27. октобра 1936.

Иван Грујић, рођен 1897. у Трогиру, завршио је студије медицине 21. децембра 1923. у Бечу. Као привремени секундарни љекар радио је у болници у Крагујевцу (1924–25), а као љекар стажиста у Општој државној болници у Београду (1925). Потом је као срески љекар службовао у Великом Шиљеговцу, затим као љекар и управник домова народног здравља у Куманову (1935), Ваљеву (1935–36) и Петрограду (Зрењанину) и као здравствени савјетник Хигијенског завода у Новом Саду. За директора Хигијенског завода у Бањалуци постављен је 8. октобра 1940.

Након успоставе НДХ био је средином 1941. в. д. предстојника Одјела за социјалну политику и народно здравље Ликвидатора Врбаске бановине, а послије тога управник Хигијенског завода у Бањалуци до 26. септембра 1944, када одлази у партизане. Остатак рата провео је као љекар-епидемиолог ОНОО за Босанску Крајину.

Послије ослобођења је радио као здравствени референт Среза Бањалука и шеф Санитарно-епидемиолошке станице, а хонорарно за Филијалу Земаљског завода за социјално осигурање у Бањалуци (1945–46). По одласку из Бањалуке био је шеф Паразитолошко-малариолошког одсјека Хигијенско-епидемиолошког института у Сарајеву.

Захарије Давидовић (Бањалука, 1898–1970) завршио је студије медицине у Загребу 1926. Био је специјалиста за интерне (унутрашње) болести.

Практични стаж обавио је 1927. у болници у Суботици. Послије тога је радио у бањалучкој болници (1927–44). У Бањалуци је био и љекар Самосталне здравствене општине, а од фебруара 1940. замјеник члана Мјесне управе Народног санитетског фонда при Краљевској банској управи Врбаске бановине. Радио је и као љекар болесничке благајне "Меркур". И прије и послије Другог свјетског рата је обављао приватну љекарску праксу.

Један је од оснивача Љекарске коморе Врбаске бановине, у којој је обављао функције члана Одбора Дисциплинског суда, секретара, замјеника тужиоца, тужиоца и члана Управног одбора.

Био је предсједник Ловачког друштва, предсједник Општинских службеника Врбаске бановине и Друштва чиновника и намјештеника и члан Управног одбора Задруге државних службеника за набавку намирница у Бањалуци.

Почетак Другог свјетског рата затекао га је на мјесту замјеника шефа Интерног одјељења Државне болнице у Бањалуци. Због сумње да сарађује са НОП-ом био је под истрагом усташких власти 9–31. октобра 1941. На ослобођеној територији био је љекар у Дрвару и Босанском Петровцу од септембра 1944. до краја рата.

Послије рата вратио се у Бањалуку, гдје је именован за шефа Интерног одјељења, а маја 1945. за управника Окружне болнице. Године 1965, "у знак признања за дугогодишњи и заслужни рад и залагање на развоју Опште болнице", додијељена му је "Спомен диплома Опште болнице Бања Лука 1885–1965". Пензионисан је 1967.

Мр Бојан Стојнић, директор, Верица М. Стошић, помоћник директора Архив Републике Српске



© Глас Српске 2012 ISSN 2303-7385 | Импресум | Маркетинг | Контакт | Латиница | Ћирилица