ЗАПИСИ ИЗ АРХИВА: Бањалучки љекари у Краљевини Југославији (1929–1941): Домобрански мајор послије рата срески љекар

Избјегао је крајем децембра 1920. у Краљевину СХС. Службовао је као епидемијски љекар у Санском Мосту (1921), срески љекар у Доњем Лапцу од 30. маја (1922–1924), хонорарни љекар у Темској, код Пирота (1924), хонорарни љекар у Пироту (1924-1925) и хонорарни в. д. шефа Венеролошке амбуланте у Подгорцу (1925).

Примљен је 1926. у Војску Краљевине СХС. Унапријеђен је у чин санитетског мајора 1937. Био је шеф Венеричног одјељења Врбаске сталне војне болнице у Бањалуци (1938–1941). У Бањалуци је тридесетих година водио и приватну ординацију.

Послије успостављања НДХ био је у Бањалуци бојник љекар Главног здравственог одјела Стожера Врбаског дивизијског подручја, а потом домобрански мајор и шеф Кожно-венеричног одјељења Војне болнице до 20. маја 1943. У Бањалуци је радио и у Подружници за осигурање радника, Државној болници и као војни љекар у Домобранској болници.

Послије рата је у Бањалуци радио као срески љекар и хонорарни дермато-венеролог Окружне болнице, затим шеф Дермато-венеролошког одјељења Болнице и у Окружној поликлиници и као шеф Кожно-венеричног диспанзера у Среској амбулантно-поликлиничкој установи Бањалука.

Умро је у Сарајеву 1973.

Рафаел Нахмијас, бактериолог и серолог, рођен 1897. у Бањалуци, завршио је студије медицине 1926. у Бечу.

Као секундарни љекар приправник Државне болнице у Сарајеву радио је 1926–1927. За љекара за сузбијање ендемичног сифилиса у Врбаској области, са сједиштем у Бањалуци, постављен је 1928. Ступио је 1. марта 1928. на дужност у бањалучком Дому народног здравља. Премјештен је 10. августа 1928. за љекара Дома народног здравља у Осијеку, гдје је радио до августа 1941. као љекар Бактериолошког одјељења и хонорарно, од 1939, као бактериолог Окружног уреда за осигурање радника.

Након успоставе НДХ упућен је на рад у бањалучки Завод за сузбијање ендемијског сифилиса, одакле је 22. октобра 1944. ступио у НОП.

Послије ослобођења био је в. д. шефа Санитарно-епидемиолошке станице у Травнику. Умро је у Травнику 1955.

Мордух Ј. Новогродски је био санитетски официр и управник Кумановске привремене војне болнице и љекар Кумановског гарнизона до 24. марта 1927, управник Тузланске привремене војне болнице (1927–1930), в. д. референта санитета Команде Потиске дивизијске области (1930–1934) и референт санитета Команде Врбаске дивизијске области (1934–1935). Упућен је на рад 5. децембра 1935. у Хигијенско-епидемиолошко одјељење Војно-хигијенског завода Главне војне болнице у Београду, гдје је остао до јануара 1940, када је пензионисан у чину санитетског пуковника.

Карел Ј. Обершлик, хирург и санитетски официр у Војсци Краљевине Југославије, рођен је 1888.

Краљевским указом од 2. јануара 1920. постављен је за контрактуалног љекара друге класе. Војну санитетску службу је почео као секундарни љекар у чину санитетског капетана прве класе Сталне војне болнице Друге армијске области (1924–1927), затим је био шеф Хируршког одјељења Врбаске сталне војне болнице у Бањалуци у чину санитетског мајора (1927–1928) и в. д. шефа Хируршког одјељења Сталне војне болнице Четврте армијске области у Загребу (1928) и потом шеф Одјељења за болести ушију, носа и грла Сталне војне болнице Четврте армијске области до 1936, када је разријешен дужности.

Хирургију је специјализовао 1926–1927. у Француској.

У чин санитетског пуковника унапријеђен је 1937.

На почетку Другог свјетског рата радио је као хирург у болници у Копривници. Остатак рата провео је као хирург 6. ударног (славонског) корпуса НОВЈ.

Послије рата био је генерал-мајор ЈНА. Одликован је Орденом заслуга за народ другог реда. Умро је 1972.

Дејан Орлић,  љекар опште праксе, рођен 1899. у Кореници, завршио је студије медицине 1926. у Прагу.

Завршио је љекарски стаж 1926. у Државној болници у Сарајеву. Потом је радио као епидемијски љекар Хигијенског завода у Сарајеву (1927–1928), љекар Дома народног здравља у Травнику (1928–1932. и 1932–1934), Дома народног здравља у Ужицу (1932), Хигијенског завода у Бањалуци (1932), Дома народног здравља у Вуковару (1934–1938. и 1938–1941) и Школске поликлинике Дома народног здравља у Винковцима (1938). Отпуштен је из службе 27. октобра 1941. У Вуковару је 1937. био предсједник Српског пјевачког друштва "Јавор".

У Другом свјетском рату био је у Београду љекар Централног хигијенског завода, а у Обреновцу (1944–1945) љекар команде мјеста и управник Војне болнице и здравствени референт Среза посавског.

Од 1. јуна 1945. радио је као повјереник Здравственог одјељења ОНО у Ваљеву.

Мр Бојан Стојнић, директор, Верица М. Стошић, помоћник директора Архив Републике Српске

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.