Вијек од убиства Романових: Зашто Србија слави цара Николаја Другог

Вијек од убиства Романових: Зашто Србија слави цара Николаја Другог 18.07.2018 00:04 | B92, BBC

За посљедњег руског цара везују се највеће просрпске изјаве, али и неке неистине.

 “Нећете ми замјерити, господо, што сам, прије свега, Рус. Али вас увјеравам да сам одмах послије тога Србин и да су ми најдражи интереси српског народа.”


Овако се српском дипломати, наводно, обратио цар Николај Други у прољеће 1915. године. Три године касније, а сада прије читав вијек, брутално је убијен.

Ово је једна од најчешће цитираних реченица када се о руском цару говори као “највећем српском пријатељу”.

Николај Други је, кажу, Србију заштитио у Великом рату, али тако и вратио Русију на списак свјетских сила.

Историчари објашњавају да је за посљедњег Романова везан и велики број анегдота и нарација. Једна од њих и да је телеграмом запретио Британцима ако не помогну Србима у Албанији.

“Прво Рус, а одмах затим Србин”

Цар Николај Други мобилисао је своју војску након што је 1914. године Аустроугарска објавила рат Србији. Ова одлука се у историји тумачи као стајање на страну Србије, упркос утицају велике Аустроугарске. Посљедњи руски цар је потом, током рата, слао помоћ и муницију у Србију.

Историјски записи свједоче о сусрету тадашњег министра иностраних послова Русије Сергеја Сазонова и српског лингвисте и дипломате Александра Белића, у прољеће 1915. године.

Тада је Сазанов пренио Белићу ставове цара Николаја да је “прво Рус, а одмах затим и Србин”, али и да ће “заслуге Србије бити стоструко награђене”.

Романов је још додао о Србији: “Послије рата она ће бити неколико пута већа него што је данас.”

Ултиматум Британији - повлачење ако не помогну Србима

Љубав Срба према царској Русији настала је управо због вјеровања да је она заштитник српских интереса, каже историчар Предраг Марковић.

Међу историчарима је популарна и прича да је посљедњи руски цар толико волео малу балканску земљу да је телеграмом запретио Британцима да ће се повући из Првог свјетског рата.

Ултиматум је гласио - повлачење, ако се не помогне Србима који су се повлачили преко Албаније.

“Та апокритична прича о телеграму Британцима није тачна”, објашњава Марковић.

“Осим што телеграм никада није понађен, такав текст не би био у духу тадашње дипломатске војне преписке”.

Подршка: Љубав или потврђивање на Балкану

Више од вијека касније историчари не могу да се сложе зашто је Николај Други те 1914. стао на страну Србије.

Једно од мишљења јесте да је царска Русија била много више наклоњена Србији и да је у рат управо ушла да би је заштитила.

“Царска Русија је била најдослиједнији заштитник српског народа”, тврди Марковић.

Дубравка Стојановић, професор на Одјељењу за историју Филозофског факултета у Београду, каже да је Великом рату претходила - неуспјешна политика Николаја Другог.

“Говори се о великој помоћи Русије Србији, али и она сама је била јако слаба”, тврди Стојановић.

“Николај Други је морао да буде стратег јер је Русија дипломатски деценијама губила битке, а Балкан је простор на коме се увијек потврђивала као велика сила.”

Споменици и улице Русима у Београду за шест година:

  • 2017. - Улица у центру Београда названа је по руском дипломати Николају Хартвигу, посланику на српском двору од краја Анексионе кризе 1909. до јула 1914.
  • 2014. - Подигнут споменик цару Николају Другом у Београду, поводом обиљежавања 100 година од почетка Првог свјетског рата.
  • 2012. - Одлуком Скупштине Београда, Руски некропољ постао меморијални споменик палим руским борцима у Првом свјетском рату. Некропољ је на Новом гробљу у Београду подигнут још 1935. године, али је тек 2012. добио статус споменика од “историјског и меморијалног значаја”.



© Глас Српске 2012 ISSN 2303-7385 | Импресум | Маркетинг | Контакт | Латиница | Ћирилица