Вијек и по пиварства “Бањалучке пиваре” (2): Борба “Пиваре” са конкуренцијом

Вијек и по пиварства “Бањалучке пиваре” (2): Борба “Пиваре” са конкуренцијом 16.05.2018 15:06 | Маријана Миљић

На почетку двадесетог вијека трапистичка пивара утростручила је своју производњу и од тадашњих власти затражила да одреде тачну територију на којој се може продавати “трапистичко пиво”.

Међутим, конкуренција је веома брзо реаговала и почела да се служи разним триковима, те да путем својих угоститеља онемогућава да се бањалучко пиво продаје у одређеним градовима, па чак и неким дијеловима Бањалуке. Како тада, тако и сада.

Мудри, ћутљиви и вриједни, траписти су врло брзо пронашли рјешење те су куповали и градили своје угоститељске објекте у којима су слободно могли да продају свој јединствени производ. А, конзументи пива се нису много двоумили којем производу ће дати своје повјерење.

У југословенској краљевини “Пивара” је пословала на јединственом тржишту, што је навело траписте да је 1922. године интегришу у индустријски концерн “Далмација” из Омиша који је накнадно преименован у “Трапе” д.д. Бањалука. Тада су на подручју Југославије постојале чак 34 пиваре.

За разлику од других, бањалучки пивари су сами правили своју бурад, а почели су да се занимају узгојем јечма, едукацијом кадра, изградњом фабрике флаша и чепова... Производња је повећана на 8.000 хектолитара, од чега је једна трећина пласирана у Бањалуку, а остатак на ширем тржишту.

Један од значајних датума који се вежу за историју Бањалуке, али и “Бањалучке пиваре” јесте оснивање Фудбалског клуба Борац 1926. године. У годинама које су услиједиле “Бањалучка пивара” била је ослонац не само ФК Борац него и осталим спортским колективима дајући пуни допринос развоју спорта на овим просторима. 

Други свјетски рат донио је нове изазове у раду и ратне страхоте, а “Пивари” је, осим тога, недостајало сировина за производњу, дијелова за машине и радне снаге. Чак и у таквим условима бањалучко пиво је ипак стизало до својих потрошача, а по завршетку рата нова социјалистичка власт 1946. конфискује “Пивару” и она постаје дио Комбината прехрамбене индустрије Делибашино село.

Газдинство

Доласком у оронулу турску касабу редовници самостана Марија Звијезда, за нешто више од двије деценије створили су богато газдинство у коме су осим земљорадње, узгоја стоке, повртарства и виноградарства покренули велики занатско-индустријски комплекс. Ипак, најпознатији су постали по производњи сира “траписта” и чувеног “трапистичког пива”.

Прва пивница

Како је давно забиљежио један стари Бањалучанин, прву пивницу у граду држао је “неки Швабо”, а локал се налазио у Господској улици. Због те пивнице улица је једно вријеме називана Пиваром или Пиварском улицом. Неколико деценија касније на истој страни улице саграђена је велика угаона спратница са куполом на врху. Зграду је подигао богати трговац Ђорђе Стричевић, а у њој се точило и бањалучко пиво.

Годинама је у тој згради био и ресторан “Бањалучке пиваре”.



© Глас Српске 2012 ISSN 2303-7385 | Импресум | Маркетинг | Контакт | Латиница | Ћирилица