»Ви немате, дакле, да се бринете за животе ваше« VIDEO

Б92
»Ви немате, дакле, да се бринете за животе ваше« VIDEO

"Јунаци! Тачно у 15 часова непријатељ се има разбити вашим силним јуришом, разнети вашим бомбама и бајонетима. Образ Београда, наше престонице, има да буде светао!".

Тим ријечима је прије 100 година мајор Драгутин Гавриловић повео одбрану Београда, пошто се претходно аустријска војска искрцала на дио обале Дунава који је држала јединица под његовом командом.

Аустријске јединице су успијеле да се утврде иза жељезничког насипа на самој обали Дунава, а жестоким артиљеријским дејством су готово уништиле положаје српске војске у Банатској улици.

Ипак, храбри браниоци су пружали отпор, а кључни моменат догодио се у 14.30 испред кафане "Јасеница"...

"Врховна команда је избрисала наш пук из бројног стања, наш пук је жртвован за част Београда и отаџбине. Ви немате дакле да се бринете за животе ваше, они више не постоје. Зато напред у славу! За краља и отаџбину! Живео краљ! Живео Београд!", рекао је Гавриловић.

Осокољени борци су кренули у контранапад, али нису успијели да се пробију због снажних удара аустријских јединица са насипа и јаке артиљеријске ватре.

Том приликом, Гавриловић је тешко рањен.

Сукоби су се наставили до краја дана, ноћ је спасла смрти аустријске снаге, које су слиједећег дана наставиле да се појачавају, а 9. октобра, послије два дана рата прса у прса на Старом двору су се завијориле заставе Аустроугарске и Њемачке.

Мајор Гавриловић је, иако са тешким повредама, преживио одбрану Београда, стигао је до Крфа, а послије пробоја Солунског фронта војвода Петар Бојовић је хтио да га унапреди. Томе се успротивио војвода Степа Степановић, уз образложење да је био млад.

Послије рата полагао је генералски испит у Штипу 1930. године, али није положио. Други пут није покушавао, а 27. марта 1941. године одбио је понуду да постане министар војске и морнарице, уз образложење: "Ја сам војник".

Непосредно затим, заробљен је у Сарајеву и одведен у концентрациони логор недалеко од Нирнберга, одакле се тешко болестан вратио почетком 1945. године.

У 63. години 19. јула 1945. је преминуо.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана