Велико откриће у Виминацијуму: Пронађен гроб припадника Гепида

Танјуг
Велико откриће у Виминацијуму: Пронађен гроб припадника Гепида

На археолошком локалитету Виминацијум откривен је гроб индивидуе за коју се вјерује да припада германском племену Гепида.

"Иако о покојнику у овом тренутку није могуће много рећи, откриће још два предмета поред скелета и поређење налаза из новооткривене сахране са материјалом, већ познатим са старијих ископавања, упућује археологе на закључак да се ради о гробу припадника германског племена Гепида", рекао је руководилац пројекта Виминацијум Миомир Кораћ.

Иако се ископавања врше на простору касноантичке некрополе, јужно од античког урбаног језгра цивилног насеља, гдје се становништво Виминацијума сахрањивало током четвртог вијека, стручни археолошки тим, који су чинили Илија Данковић, Иван Богдановић и Ана Митић, открио је гроб индивидуе која је живјела у вријеме Велике сеобе народа.

Oвај период, према ријечима Кораћа, карактерисала су стална помјерања различитих племенских групација, међусобне борбе, као и наизменична примирја, сарадње и ратови са Источним римским царством.

Више података о покојнику биће доступно након анализа физичких антрополога у Биоархеолошкој лабораторији у виминацијумском Дому науке, а у овом тренутку се може констатовати да је особа била висока 1,78 метара.

"Оно што сахрану чини изузетно занимљивом су предмети приложени уз покојника. Свакако се издваја дуги двосекли мач од гвожђа са бронзаним врхом балчака. Мач је дугачак 92 центиметра, а на сечиву су још увек видљиви трагови дрвених корица. Иза левог рамена покојника налазио се велики коштани чешаљ у футроли од кости, дугачак око 30 центиметара. У пределу карлице откривени су гвоздени делови појаса", рекао је Кораћ.

Након припреме скелета за подизање и транспорт у лабораторију, услиједило је откриће још два предмета, који се нису видјели у првом тренутку.

У дијелу гроба изнад десног рамена покојника налазила се посуда од керамике која спада у производе рановизантијских радионица друге половине шестог вијека, а са десне стране стопала откривено је листолио копље од гвожђа.

Све то довело је археологе до закључка да су открили гроб припадника Гепида.

Присуство Гепида је потврђено раније открићем 106 гробова, од којих је 31 индивидуа имала вјештачки деформисане лобање.

Кораћ каже да су тај обичај Гепиди, као још нека германска племена, преузели од Хуна, који су на тај начин наглашавали расне карактеристике, а из поменутих гробова потиче пет мачева, као и велики број коштаних чешљева.

Гепид сахрањен на јужној виминацијумској некрополи по свој прилици, запажа Кораћ, припада дијелу племена које је било принуђено да побјегне са територије Срема у другој половини шестог вијека након пораза од Авара.

"Они су населили Виминацијум у договору са византијском државом, са циљем да као савезници бране границу на Дунаву. О овој сарадњи говори и византијски лонац откривен у гробу", додао је Кораћ.

Он каже да ће се истраживања наставити, а у наредним недјељама биће познато да ли се ради о усамљеној сахрани или се на овом мјесту налази до сада непозната некропола из доба Велике сеобе народа.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана