ВРЕМЕПЛОВ - ЗАПИСИ ИЗ АРХИВА - Од ДАСП-а до Аутопревоза (1): Почеци са камионима ратним трофејима
У Југославији је по завршетку Другог свјетског рата саобраћај добио приоритет у обнови. Од брзине поправке саобраћајница зависио је превоз хране у угрожене и попаљене крајеве, превоз робе, снабдијевање индустрије угљем и сировинама и превоз путника.
Министарству саобраћаја ДФЈ је дато у задатак да чврстим руковођењем и доношењем јединственог плана удовољи свим захтјевима за саобраћајним средствима.
Привредни савјет земље донио је 12. маја 1945. Уредбу о оснивању Државног транспортног и отпремног предузећа ДФЈ за послове транспорта робе сувоземним, воденим и ваздушним путевима и отпремање робе. Оно је имало филијале у већим центрима у земљи и у иностранству. Убрзо, 21. јула 1945, Савјет је донио Уредбу о оснивању Државног аутомобилског саобраћајног предузећа ДФЈ, са сједиштем у Београду (ДАСП), које је требало да организује и обавља јавни превоз у цијелој земљи и да руководи другим пословима у вези са одржавањем и експлоатацијом моторног саобраћаја. Предузећу су стављена на располагање сва возила која су добијена преко Управе УН за обнову и помоћ (УНРРА) или по основу ратних репарација.
Често се наводи да је 1. октобра 1945. почело са радом Државно аутомобилско саобраћајно предузеће (ДАСП) у Бањалуци. Са сигурношћу се може рећи да је почело и раније, јер је предузеће у септембру 1945. превозило путнике на линијама за Окучане и Дервенту.
Окружни народни одбор Бањалука обратио се Штабу 423. ваздухопловног пука у Земуну молбом да поручника Ивана Тукерића демобилише и стави на располагање том одбору ради руковођења ДАСП-ом. Молби је удовољено, па је Тукерић 1. децембра 1945. постављен за управника предузећа. Тукерић је прије рата у полицији био обиљежен као "опасан агитатор међу радништвом" и више пута хапшен. Од јануара до марта 1941. налазио се у логору Међуречје код Ивањице. Политички је дјеловао у синдикалним и радничким друштвима.
Довоз намирница, текстила и остале робе, превоз сјемена, гнојива и пољопривредних алата са жељезничке станице у Окучанима, као и транспорт наших колониста у Војводину, вршило је искључиво ово предузеће. Од новембра 1945. до краја јануара 1946. са бањалучког округа предузеће је превезло 1.420 тона робе и 15.000 колонизованих лица. Радило се ударнички, дању и ноћу, пожртвовано и са пуно пажње, при чему није забиљежен ниједан несретан случај. За такав рад је предузеће похваљено од министра за колонизацију Сретена Вукосављевића. ДАСП је у 1945. превезао 120.460 путника. До краја исте године успостављена је и линија за Котор Варош.
На линијама за Траписте и Горњи Шехер, отвореним 1945, аутобуси су били препуни путника. Примјетна је била немарност и неучтивост појединаца приликом уласка у аутобус, несташица ситног новца и код путника и код кондуктера. Град је тражио од Управе ДАСП-а више полазака, видно означавање аутобуских стајалишта и реда вожње, као и одржавање поменутих линија недјељом.
Иако је почео са неколико половних камиона, углавном ратних трофеја, ДАСП је почетком 1946. имао 101 моторно возило и 206 запослених, од којих 78 шофера. Њих 15 превалило је 5.000 километара без већег квара. Рекордер међу њима био је Јаков Милановић, који је превалио 20.000 километара. Радионица је имала 33 стручна радника.
Верица Јосиповић, архивиста начелник Одјељења за сређивање и обраду архивске грађе Архивa Републике Српске
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
