Ужасно мјесто на којем је Дизни пронашао инспирацију за Снежану

Исте године на данашњи дан преминуо је у болници у Бербанку, недалеко од филмских студија у којима је стварао незаборавни свијет анимираних ликова уз које су одрастале и одрастају генерације дјеце широм свијета.

"Како умро, када је његово тијело замрзнуто?", упитаће многи. Није! То је, уједно, једна од, у глобалним размјерама, најраспрострањенијих неистина. Настала је тако што је Дизнијев пријатељ Боб Нелсон 1972. у интервјуу за Ел-Еј Тајмс изјавио да познати аниматор није замрзнут у процесу криогенизације (поступак очувања људског тијела на ниској температури), већ је експлицитно нагласио да је Дизни кремиран, као и да је лично видио његов пепео послије кремације. Оно "замрзнут" је међутим остало у ушима многих, па је од уста до уста, ушло у трачеве и постало нека врста мита или теорије завјере.

Сасвим другачија прича о Волту Дизнију која, иако недовољно позната нипошто не спада у теорије завјере, своје почетке везује за успон најмрачнијег периода савремене свјетске историје. Она Волта и његовог брата Роја у јулу 1935. године доводи у Минхен.

И баш негде у јесен, вријеме доношња Нирнбершких антисемитских закона у Њемачкој, закона који су дали легалитет и легитимит прогону Јевреја и осталих неподобних народа, браћа Дизни су обилазила књижаре баварске престонице у потрази за сликовницама и дјечјим књигама. Било је то теренско истраживање за анимирани филм "Сњежана и седам патуљака", који ће премијерно бити приказан двије године касније.

На 149 књига, купљених у Хугендубелу, и данас једном од највећих дистрибутера књига у Њемачкој, и Кристијан Кајзер Верлагу, потрошили су гомилу новца.

На комплетан визуелни изглед "Сњежане" пресудно је утицало упознавање Дизнијевих са традицијом германских прича и бајки, али и сусрети и разговори са највишим званичницима задуженим за културу нацистичке Њемачке.

Један од највећих обожавалаца Дизнијевих анимираних дјела био је управо канцелар Трећег рајха Адолф Хитлер, па неки познаваоци лика и дјела оба актера ове приче спекулишу да су се тих дана они у тајности и састали.

У књизи "Дизнијева велика турнеја: Волтов и Ројев европски одмор, љето 1935", историчар Дидије Гез наводи да су, по доласку у Немачку, браћа била примљена у Филмској комори Рајха, послије чега су, у Баварском филмском друштву, присуствовали свечаној пројекцији својих цртаних фимова о Микију Маусу синхронизованих на њемачки.

Познаваоци тврде да је 1937, када је угледала свјетлост дана, "Сњажана" у суштини била њемачки анимирани филм. Због тога је одмах постала један од најомиљенијих фирерових филмова. Човјек који је створио и у праксу спровео најдеструктивнију идеологију у историји, цио свијет увукао у рат и чије се "дјело" огледа у проливеној крви више десетина милиона људи, "Сњежану и седам патуљака" је, са великим уживањем, безброј пута гледао у својој резиденцији Бергхоф на југу Баварске.

Није, међутим, само Хитлер волио Дизнија, њихова "љубав" је била обострана.

Дизнијев биограф Марк Елиот је у књизи "Холивудски принц таме" је забиљежио да је Дизни цртаче који су радили на "Сњежани" исплатио минималним хонораром, иако је било јасно да се ради изузетно успјешном остварењу. Када су се радници побунили и ступили у штрајк, Волт их оптужио да су "симпатизери Јевреја".

Овај аутор наводи и да је Велики зли вук из изворне верзије филма "Три прасета", настале 1933. године, био нацртан "као стереотипни јеврејски трговац", што је промијењено прије премијере.

Преклапање Хитлерове фасцинација Дизнијевим филмовима и Дизнијеве фасцинације Хитлеровом иделогијом огледа се и у другим познатим анимираним остварењима. Мјесташце у коме у "Пинокију" живи Ђепето пресликана је средњевијековна баварска варошица Ротенбург изнад Таубера, а дворац из Трнове Ружице је баварски замак Нојшвајнштајн (познат по томе што је у њему скрвано умјетничко благо покрадено по Европи током Другог свјетског рата).

Због захлађња односа Холивуда са њемачким филмским дистрибутерима послије прогона Јевреја током Кристалне ноћи, у октобру 1938. године, "Сњежана" је остала привилегија Хитлера и људи из Гебелсовог окружења.

И касније су Дизнијеви ставови до те мјере били десничарски да је, у вријеме убиства предсједника 35. предсједника САД Џона Кенедија, одбио да у Дизниленду спусти заставу на пола копља.

Коначна потврда одушевљења нацистичког вође цртаним јунацима Волта Дизнија било је откриће Вилијама Хаквага, директора Ратног музеја Лофотен у Норвешкој, који је 2008. на аукцији, за 200 евра, купио мање значајну слику са потписом "А. Хитлер".

Када ју је извадио из рама, из ње су испала три скривена цртежа патуљака из Дизнијевог цртића и цртеж Пинокија са потписом Адолфа Хитлера.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.