Тајна зелене књижице: Да ли је Кенеди заиста био мета?

express.hr
Тајна зелене књижице: Да ли је Кенеди заиста био мета?

У сатима послије убиства америчког предсједника Џона Кенедија, Ли Харви Освалд је убио полицајца Ј. Д. Типита и био идентификован као атентатор.

Када је Освалд проглашен за атентатора, тајни агент Мајк Хауард је добио задатак да претресе Освалдов стан. Тамо је пронашао мали зелени адресар. На 17. страни, под насловом “Ја ћу убити”, била су наведена четири имена, пише Лос Анђелес Тајмс.


Освалд је на ту листу ставио агента ФБИ-ја Џејмса Хостија, десничарског генерала Едвина Вокера и потпредсједника Ричарда Никсона. На врху листе био је гувернер Тексаса Џон Конели.

Поред његовог имена био је нацртан бодеж са кога је капљала крв. Агент Хауард је предао књижицу ФБИ-ју, а касније и Вореновој комисији. Дуго времена након тога, сазнао је да је та страница са четири имена истргнута из адресара.

Новинар Лос Анђелес Тајмса је прије три године написао књигу о Кенедијевом убиству, под насловом “The Accidental Victim”, али је тек касније први пут чуо за агента Хауарда и од тада покушава да открије да ли је, можда, права мета Ли Харвија Освалда на дан убиства био гувернер Конели, а не Кенеди.

Иначе, Освалдова прича је почела 1962. године, када је послије тзв. часног отпуста из америчких маринаца био стациониран у Совјетском савезу. Маринци су ту одлуку касније промјенили и обиљежили га као непожељног. Освалд више није био толико ентузијастичан око живота у Русији, имао је жену и дијете и мислио је да ће му бити боље у Америци.

Послао је молбу Конелију, свом сународнику из Тексаса и главнокомадујућем морнарице у то вријеме, да му помогне, али Конели му није испунио жељу. Освалда је посебно разјарило када је видио да се Конели касније кандидовао за гувернера.

Када се вратио у Тексас није могао да нађе посао, па је и за то, такође, кривио Конелија. Приликом свједочења, послије Кенедијевог убиства, Освалдова супруга је рекла да је мета био Конели, а не Кенеди, а то је поновила и у другом сведочењу 1978. године.

Осим тога, ништа није указивало на то да Освалд има било каква непријатељска осјећања према Кенедију. Управо супротно, подржавао је његову политику.

Никоме, пише ЛА Тајмс, није јасно зашто су овакви докази били игнорисани у службеним истрагама, а главно питање до данас је остало неодговорено - ко је из Освалдовог адресара исцепао страницу са списком људи које треба убити.

На то питање је покушао да одговори агент Хауард. Његов први одговор је био да је то урадио тадашњи шеф ФБИ-ја Едгар Хувер, јер није желео да се име агента Хостија помиње у истрази.

Други одговор је да је то урадио Линдон Џонсон, који није хтио да свог блиског пријатеља Конелија уплићу у истрагу, па можда чак и окриве за атентат.

Око Кенедијевог убиства већ годинама круже разне теорије, а аутор и новинар ЛА Тајмса Џејмс Рестон, који је написао више књига о Кенедијевом убиству, твди да се ниједна теорија не поклапа са Освалдовим стилом живота, пише Еxpress.

Освалд, пише Рестон, није био хладнокрвни убица и теорија да се Кенеди случајно нашао на ватреној линији и добио метак намијењен Конелију, који се возио са Кенедијем у тренутку убиства, за Рестона је једна од оних у коју највише вјерује.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана