Сто година од убиства једног од најмистериознијих људи XX вијека

index.hr
Сто година од убиства једног од најмистериознијих људи XX вијека

Прије готово 100 година, 30. децембра 1916. године, свој живот је у хладној Неви скончао један од најмистериознијих људи XX вијека. Григориј Распућин је био руски сиромашни сељак, који ће, захваљујући бурном животу, постати један од главних савјетника и пријатеља руског цара Николе II, посљедњег руског цара.

Мистик и самопрозвани свештеник, Распућин ће 1915. постати један од водећих људи царства. Његов живот је обавијен велом тајне, баш као и његова смрт. Тог 30. децембра 1916. године убијен је у Петрограду, био је жртва тајанствене завјере у организацији рођака цара Николе II.


Његово тијело испливаће из хладне ријеке два дана касније. На њему су били трагови бруталног злостављања, а имао је и неколико прострелних рана.

"С обзиром на чудан начин живота и блискост са влашћу, створио је много непријатеља", рекао је историчар Иван Успенски.

И сто година након његове смрти, легенда живи.

Почетком XX вијека, тридесетогодишњи харизматични монах из Сибира допутовао је у Петроград, данашњи Санкт Петербург, и брзо стекао велики утицај на царском двору.

Тајанствен живот, још тајанственија смрт

Распућин, рођен 21. јануара 1869. у селу Покровско, данас је на гласу и због својих чуда и оргија.

У петроградском друштву је ексцентрични Распућин био обожаван. Неговао је репутацију побожног, светог човјека, видовњака и исцјелитеља, способног да излијечи престолонаслиједника Алексеја од хемофилије.

И док је стицао углед и политички утицај као "царев шаптач", стекао је и многе непријатеље.

Смрт му је била тајанствена као и живот. Да ли је напослијетку тачна "службена" верзија, да су га убили руски племићи, чланови проширене породице Романов, којима је дозлогрдио његов утицај на царску породицу?

Или је британска обавијештајна служба имала улогу у томе? Постоје приче како су Распућин и царица Александра, поријеклом Нијемица, наводно у јеку Првог свјетског рата планирали примирје између Русије и Њемачке, што никако не би одговарало Британцима.

Вијек послије његове смрти, музеј у Покровском одаје почаст свом најпознатијем становнику.

Распућинова родна кућа више не постоји, али у сусједној, у којој су живјели његови рођаци, смјештен је меморијални музеј, који обилазе туристи из цијеле Европе.

"Он је често боравио у овој кући и у њој се готово ништа није промјенило од његове смрти", рекла је Марина Смирнова, кустос музеја.

"Нажалост, Распућин је био луталица па није сачувао много својих предмета", додаје она. Аутентичне су његова столица, тањир, огледало и путни ковчег.

Музеј је отворен одмах након пада комунизма, који га је забрањивао.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана