Школство сеоске општине Добрња 1952-1960 (2): Отворене школе у Хан Колима и Шљивну

Школство сеоске општине Добрња 1952-1960 (2): Отворене школе у Хан Колима и Шљивну 12.03.2018 11:13 | Верица Јосиповић

Народна основна школа у Шљивну

Дворазредна основна школа у Шљивну радила је од 1927. до избијања Другог свјетског рата. Министарство просвете Краљевине СХС је 1927. за учитеље поставило Зорку Бјелицу и Николу Јуричевића. Послије њих у школи су радили Иван Голуб, Марко Перишић, Перо Грбић и Анкица Арнол. Школа је 1932. имала 41 ученика (36 мушких и пет женских).

Срески народни одбор Бањалука упутио је 1947. Министарству просвјете НР БиХ захтјев да се отвори школа у Шљивну. У захтјеву се наводи да је поправљена школска зграда, да је у државном власништву, површине 70 м2, те да има стан за учитеља. Школа је имала школски врт од шест дунума, санитарије и воду. Школу би похађало 420 дјеце из Шљивна, Добрње, Вилуса и Зеленаца. Најближа школа се налазила у Стричићима, али није још била отворена и удаљена је 11 км. Набављено је 20 школских клупа, једна табла, сто, столица и рачунаљка. Школа је почела са радом крајем 1947. Учитељи су били Радослав Блечић (1948) и Илинка Гојнић (1949–1951). Школске 1950/51. и 1951/52. су радили учитељи Љубомир Плавшић и Иван Драгичевић.

Школске 1952/53, као и наредне, радили су учитељ управник Божидар Ловрић и Иван Драгичевић, 1954/55. Божидар Ловрић и Душанка Зелић, а 1955/56. Божидар Ловрић и Алојзија Просен.

Идуће школске године, 1956/1957, са 201 учеником радили су Роса Јовичић, Зора Деурић и Божидар Ловрић. Сљедеће школске године радила је сама Зора Деурић са 200 ученика до 1.3.1958, када су дошли учитељи Томислав Зец и Божо Зорић.

У записнику просвјетног инспектора од 29.10.1958. наводи се да се у школску зграду, осим за годишње кречење, годинама ништа није улагало. Проблем су били и вода и санитарије. Школска кухиња се налазила у новосаграђеној брвнари у школском дворишту. Школу су похађала 203 ученика. Учитељи су били Томислав Зец, Гојко Дојчиновић и Божо Зорић.

Школу је похађало 188 ученика. Учитељи су били Славка Гузијан, Гојко Дојчиновић и Томислав Зец.

Школа је 1960/61. имала 172 ученика.

Школски служитељи били су Ненад Андрић, Бошко Андрић, Раде Малешевић и Јово Малешевић.

Пошто су засеоци Дивљаци, Ратковићи, Милетићи, Малешевићи, Клинцови, Требовци, Станивуковићи и Нешићи 1959. имали 115 домаћинстава са око 1.580 становника, од којих 160 школообавезне дјеце, ријешено је да се изгради школа у Шљивну, које је било прикладније у односу на друге засеоке, а нарочито зато што је изворска вода била удаљена свега 50 метара.

Народна основна школа у Хан Колима

Школа је отворена 1932, са једним одјељењем, у којем је било 40 ђака. Учитељице су биле Вукосава Опачић (1932–1937), Јулија Шарић (1937–1939), Нада Чакаревић (1939–1940) и Роса Мариловић (1940–1941).

У Другом свјетском рату школска зграда је запаљена, а  обновљена је 1949. Школско подручје чинили су засеоци Џајићи, Радуловићи, Конатари, Гатарићи, Шућури, Дедићи, Вуклишевићи, Трубајићи, Кнежевићи и Гајићи (Рупари). Школа је имала двије учионице, свака површине 42 м2. Први учитељи су били Драгутин Дубак и Даница Дубак Масловарић, који су радили 1949–1951. Божидар Ловрић био је учитељ у Хан Колима 1950–1951.

Школу је 1951/52. погађало 195 ђака. У почетку је радио сам учитељ управник Драгутин Дубак, а касније Марија Краљић, Душанка Зелић, Драгутин Божовић и Богдан Гњатовић.

Школске 1952/53. радили су Богдан Гњатовић, Богдан Дивјак и Људмила Пернек. Школске 1953/54. радили су Ђурађ Чичић и Ћиро Ракић, 1954/55. Миленко Шукало, Бранислав Милић, Ћиро Ракић и Саво Милић и 1955/56. Мехмед Селман, Невзета Селман, Слободанка Ристић, Зора Деурић, Саво Милић, Бранислав Милић, Мирјана Курузовић и Миле Зелић.

Школске 1956/57. школа је прерасла у шестогодишњу, а имала је 288 ђака.

Школске 1957/58. са 272 ђака радили су Драго Јањић, Госпава Јањић, Нада Панић Пањковић, Вера Паштар, Грозда и Љубомир Кесер.

Наредне године учитељи су били Сеад Мисирлић, Драгица Вучен, управник Љубо Кесер, Грозда Кесер, Госпава Јањић, Божана Грозданић и Нурудин Куленовић. Школа је имала 314 ђака.

Школске 1959/60. школа је прерасла у осмогодишњу. За управника је постављен Гаврило Пламенац, а као учитељи, са 357 ђака, радили су Бранислав Николић, Грозда и Љубомир Кесер, Нурудин Куленовић, Сеад Мисирлић и Божана Грозданић. Идуће школске године примљене су наставнице Рајна Курузовић и Вера Паштар.

Као школске служитељке су радиле Смиља Мандић и Драгојла Ракић.

(Наставиће се)

                                                                                         Приредила: Верица Јосиповић, начелник Одјељења за сређивање и обраду архивске грађе у Архиву Републике Српске



© Глас Српске 2012 ISSN 2303-7385 | Импресум | Маркетинг | Контакт | Латиница | Ћирилица