ШКОЛСТВО СЕОСКЕ ОПШТИНЕ ДОБРЊА 1952-1960.(5): Учионица склониште, у клупама по три ђака
Народна основна школа у Локварима
Школско подручје НОШ у Локварима обухватало је засеоке Пајићи, Илићи, Лазичићи, Марчете, Савановића Брдо, Савановића Поље, Сладојевиће, Сладојевиће Дубица и Милићевиће. Школа, са учионицом површине 38 м2, била је смјештена у приватном објекту Борина Илића.
Настава је почела 17. октобра 1950, а радио је учитељ Драгомир Бркић. Школске 1951/52. у првом разреду била су 22 ученика, а у другом 51. У првом полугодишту радио је Драго Радић, а у другом Бранко Момић. Сљедеће двије школске године учитељ је био Саво Милић. Од 1954. до 1956. радио је учитељ Божо Зорић.
Школа је 1955/56. имала 111 ђака.
Идуће године у школи са 112 ученика радио је Бранко Момић, а 1957/58. са 120 ученика Војин Чичић, који је 1957. на сједници оба вијећа НОО Добрња постављен за управника школе.
Савјет за просвјету и културу НОО Добрња донио је 23.6.1958. одлуку да се нова школска зграда гради на земљишту које је раније било у власништву Михајла и Милоша Савановића.
Након што је зграда намијењена за школу у Добрњи продата Секретаријату за народну одбрану, милион динара издвојено је за градњу школе у Локварима.
У записнику школског инспектора Јосипа Штембергера од 15. и 16. октобра 1958. наводи се да је "школа смјештена у неусловним просторијама. Учитељ и ђаци су препуштени на милост и немилост тешким условима. Учионица је једно 'склониште' гдје се дјеца окупљају само зато јер су школски обвезници и дужни да ту проведу одређено вријеме. У малим клупама сједила су по три ученика. Школских помагала нису имали. У оваквим условима дјеца су могла само савладати основе писмености. Учитељ Чичић са породицом био је смјештен у једној брвнари, од школе удаљеној пола сата хода, у којој се није могао ни исправити. Спаваћа соба није имала прозора".
Школски инспектор је истакао да су ријетки учитељи који би прихватили ове услове рада и становања. Учитељ је радио са 134 ученика у два одјељења. Ангажовањем учитеља Војина Чичића само осам ученика није било обухваћено школовањем. Школска кухиња је радила. Почетком септембра 1959. Чичић је разријешен дужности управника због одласка на службу у Доњу Мравицу. Почетком школске 1959/60. школа је имала два одјељења са 145 ученика. Прво одјељење, први и трећи разред, друго одјељење, други и четврти, водио је учитељ Владо Марјановић из Горњег Скугрића код Брчког. Наредне школске 1960/61. радио је Томислав Зец, учитељ управник. Поднио је отказ због тешких услова за рад. Школу је похађало 120 ученика у три одјељења. Школске 1961/62. учитељ је био Гојко Дојчиновић.
У школи су као служитељи радили Ђорђо и Борислав Илић.
Народна основна школа у Горњем Раткову
Подручје Народне основне школе у Горњем Раткову обухватало је засеоке: Бабићи, Благојевићи, Босанчићи, Бунареви, Гвозденовићи, Илићи и Јаковљевићи. У току школске 1955/56. у школи су радили учитељи Миленко Шукало, управник, Ђорђе Ристић, Слободанка Ристић и учитељ приправник Божидар Божановић.
Школске 1956/57. било је 219 ученика, које је учио Божо Зорић до 29.3.1957, кад је отишао на одслужење војног рока у ЈНА и од 1.10.1956. Његослав Дувњак из Купреса, учитељ управник. Зорића је замијенио приправник Анто Кардум. Наредне школске године радили су Његослав Дувњак и Анте Кардум. У децембру 1957. санитарна инспекција је затворила школу. У првом полугодишту радио је само Кардум, јер је Дувњак био на боловању.
Хонорарни школски служитељ био је Мићо Милановић. (Крај)
ПРИРЕДИЛА: Верица Јосиповић, начелник Одјељења за сређивање и обраду архивске грађе Архива Републике Српске
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
