ШКОЛСТВО СЕОСКЕ ОПШТИНЕ ДОБРЊА 1952-1960.(4): Школама недостајале клупе, карта ФНРЈ била обавезна

Верица Јосиповић
ШКОЛСТВО СЕОСКЕ ОПШТИНЕ ДОБРЊА 1952-1960.(4): Школама недостајале клупе, карта ФНРЈ била обавезна

У Вилусима клупе биле слабе, неке и неупотребљиве, а од учила имали само геометријска тијела. У Хазићима школа имала двије табле, један орман, 20 дотрајалих клупа. У Сјутрашњици имали само клупе, двије столице за расходовање, а од учила стаклени штап и метар. Све школе имале карту ФНРЈ

НАРОДНА ОСНОВНА ШКОЛА У ВИЛУСИМА

У Вилусима је изградња школе почела 1953. Радови су слабо напредовали због превисоке цијене грађевинског материјала и превоза, као и слабог одзива становништва на добровољни рад. Школа је почела са радом 5. септембра 1958. Школска зграда, која је била солидно саграђена, имала је двије учионице, канцеларију, стан за учитеља и собу за самца.

Приликом отварања на школи нису били постављени олуци нити офарбана столарија. Остакљење је извршено од комада, па су стакла испадала. Школа је имала најнужнији намјештај. Набављене клупе су биле слабе, неке и неупотребљиве. Од учила, школа је имала само карту ФНРЈ и геометријска тијела. Настава се изводила у четири чиста одјељења, у којима је било 75 дјечака и 33 дјевојчице.

Школске 1958/59. радили су учитељи Анто Маркић и Ирфан Медић, а сљедеће Ирфан Медић и Божо Зорић. Школске 1960/61. била су уписана 103 ђака, са којима су радили Јелена и Славко Гузијан. Послужитељ у школи био је Станислав Антонић.

НАРОДНА ОСНОВНА ШКОЛА У ХАЗИЋИМА

За потребе школе у Хазићима започета је 1954. адаптација магацина Сељачке радне задруге "Ристо Ковачевић Чича". Изостао је добровољни рад становника, на који се рачунало, а грађевински материјал се плаћао скупље него у Бањалуци, па је градња текла спорије него што је планирано. До краја године школа је покривена.

У двогодишњој школи у Хазићима је свега два мјесеца радио учитељ Никола Вуковић, док је Новак Тадић радио наредних пет година. Учитељи су били и Миладин Ковачевић (1954/55) и Миленко Шукало (1955).

Школске 1956/57. било је 160 ђака, које су учили Новак Тадић и Гојко Дојчиновић. Они су радили и сљедеће школске године са 101 учеником. У школи су 1958-1960. радили и учитељи Славко и Јелена Гузијан. Школске 1958/59. у два комбинована одјељења било је 138 ученика. Наставу је водио Славко Гузијан, а Јелена је користила породиљско одсуство.

Школа је имала двије табле, један орман и 20 дотрајалих клупа, а од учила по једну карту ФНРЈ и БиХ. Пролазност ученика је била 50 одсто. Као главни разлог таквог стања чланови школског одбора су навели слабу снабдјевеност ученика уџбеницима и писаћим прибором. Поједини су по мјесец дана долазили у школу без свеске и оловке. Један од разлога слабог успјеха је и слаба брига родитеља. Многи од њих су сматрали да дјеца не треба да уче код куће већ само у школи.

Школа је 1959/60. имала 130 ђака. Први и трећи разред учила је учитељица Јелена Гузијан, а други и четврти Славко Гузијан. У школи су 1956-1960. служитељи били Милан и Чедо Дикић, Јевто Симеуновић, Милован и Боро Симеуновић.

НАРОДНА ОСНОВНА ШКОЛА У СЈУТРАШЊИЦИ

Градња дворазредне основне школе у Сјутрашњици почела је 1954. Дотад су дјеца из овог села похађала школу у Хан Колима, удаљену шест километара. Чланови Грађевинског одбора били су Боро Гатарић, Рајко Шућур, Вучен Гатарић, Драган Гајић и Бранко Метлар. Градња школе је због недостатка новца трајала дуже од планираног рока. Пошто се уз школу градио стан за учитеља, средства за довршетак градње обезбијеђена су из Фонда за кредитирање стамбене изградње НОО Добрња. Школска зграда, површине 208,10 м2, имала је двије учионице, зборницу и кабинет.

У школи са 94 ученика од 1.9. до 1.10.1957. радио је учитељ Борислав Вукелић, а од 15.9.1957. Момир и Штефица Смиљанић. На почетку школске 1958/59. просвјетни инспектор у записнику наводи да школу нису требали отварати док се не ријеше проблеми са санитаријама и не набави најнужнији намјештај и учила. Школа је имала само клупе, неке дотрајале, те двије столице за расходовање, а од учила географску карту ФНРЈ, стаклени штап и метар. Његослав Дувњак је водио први и трећи разред са 53 ученика, а Анте Кардум други и четврти са 26 и чисто други са 23 ученика. У току године радио је и Гојко Дојчиновић.

Школске 1959/60. било је 114, а наредне 135 ученика. Први и четврти разред водио је Анто Кардум, а други и трећи Анто Маркић. Школски служитељ био је Боро Гатарић.

                                                                      Приредила: Верица Јосиповић, начелник Одјељења за сређивање и обраду архивске грађе у Архиву Републике Српске

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана