Први свјетски рат - 100 година послије

Широм Европе биће одржане бројне манифестације, а у Србији ће Влада засједати у Бановини у ратној престоници Нишу, гдје је прије 100 година засједала Пашићева влада. На згради нишког универзитета биће откривена спомен-плоча, као подсјећање на дан када је из Беча у Ниш стигао телеграм о објави рата.

Телеграм је стигао мјесец дана након атентата у Сарајеву, у којем су убијени престолонасљедник надвојвода Франц Фердинанд и његова супруга.

Објава рата упућена је Београду у преподневним сатима, обичном телеграфском поштом, а телеграм је садржао три реченице. У првој је стајало да Влада Србије није "на задовољавајући начин одговорила на ноту" из Беча, достављену 23. јула, односно на ултиматум. Потом је слиједио став да је отуда Аустро-Угарска "принуђена да се ослони на силу оружја".

А трећа, послиједња реченица гласила је: "Аустроугарска сматра да се од овог тренутка налази у рату са Србијом".

Низ догађаја који су услиједили у наредне четири године однијели су десетине милиона живота и у доброј мјери исцртали Европу у којој сада живимо.

Европски народи имају различите погледе на догађаје који су довели до рата, а многи историчари се слажу да би до рата дошло и да није било атентата у Сарајеву.

Што се кривице тиче, мишљења су такође подијељена, па има оних који као главне кривце виде Њемачку и Аустроугарску, неки академици сматрају да је Први свјетски рат изазван због интереса више земаља, а неки и данас кажу да је Србија директни и највећи кривац за Велики рат. Опширније у посебној теми.

О погледима се говорило и у Београду, а историчари свјетског гласа који су гостовали на међународној конференцији "Први свјетски рат и ревизија историје", поручили су да кривца не треба тражити и да се рат мора сагледавати у ширем контексту.

Што се Србије тиче, из државног врха су неколико пута поручивали да "неће бити ревизије улоге Србије", а историчари да је неопходно обновити културу сјећања.

Ипак, док су широм Европе припремали обиљежавање стогодишњице, у Србији, иако је наша земља прије сто година била једна од кључних у сукобу, послиједњих годину дана говорило се углавном само о плановима.

У Аустрији се већ годину дана, бројним манифестацијама, изложбама указује на стоту годишњицу почетка Првог свјетског рата, који је довео до пада Аустро-угарске монархије. Шеф аустријске дипломатије данас је изјавио да мировни модел нема алтернативу.

Дан након слања телеграма Србији о објави рата, Франц Јозеф, цар Аустрије и краљ Угарске, објавио је ратни проглас "народима" његове земље, у којем је стајало да је приморан "да се лати мача у циљу одбране части", те да је "царско-краљевска влада настојала да на миран начин рјеши спор", али без успјеха и то туђом кривицом.

Власти у Бечу су атентат у Сарајеву искористиле као изговор да крену у обрачун са Србијом, увјерене да ће Србија бити брзо поражена, као и да ће то бити "мали рат" који ће врло брзо бити окончан успјехом.

Отуда је текст ноте односно ултиматума који је барон Гизл предао влади Србије 23. јула био срочен тако да се подразумјевалао да је готово немогуће да иједна суверена земља оно што је у њему тражено прихвати.

Циљ је, сасвим извјесно, био да он буде одбијен, о чему свједочи и чињеница да је барон Гизл, када му је 25. јула Никола Пашић предао изузетно помирљив одговор српске владе, одмах одговорио да он "није задовољавајући".

Услиједило је и званично писмо аустријског посланика српском министарству иностраних дјела истовјетне садржине, а особље посланства и сам барон Гизл су убрзо потом исте вечери напустили територију Краљевине Србије.

Како се тим чином догодио прекид дипломатских односа, влада Краљевине Србије објавила је, такође у изузетно помирљивом тону, манифест у којем је стајало:

"Уздајући се у помоћ Божију, у своју правицу, као и у пријатељство великих држава, које, уверени смо желе исто тако да се мир одржи, надамо се да ће се овај сукоб свршити мирно, али, како је аустроугарски посланик вечерас изјавио у име своје владе да није задовољан нашим одговором и да коначно прекида дипломатске односе, влада је српска принуђена да, за сваки случај, одмах предузме најпотребније војничке мере за одбрану земље. Сматрамо за дужност позвати народ на одбрану отаџбине, верујући да ће се нашем патриотском позиву сваки радо одазвати. Ако будемо нападнути, војска ће вршити своју дужност...".

Већ сутрадан, 26. јула, услиједила је мобилизација, а истог дана мобилизацију је објавила и Аустро-Угарска.

Заправо указ о мобилизацији цјелокупне војске издат је 25. јула у 22 сата, а за први дан мобилизације одређен је 26. јул.

Одмах потом формирана је Врховна команда српске војске на чијем се челу нашао генерал Степа Степановић, као заступник тренутно одсутног војводе Радомира Путника.

Врховна команда је одмах пресељена у унутрашњост земље, у Крагујевац, пошто се Београд тада налазио на самој граничној линији.

Истовремено услиједило је наређење да се Двор, Влада, државна надлештва, Народна банка с трезорима, државна архива и Пресбиро, упуте у унутрашњост земље.

Одлуци владе у Бечу да ступи у рат претходила је подршка Њемачке, тако што је 7. јула на министарском засједању у Бечу одлучено да се Србији упути нота чија ће садржина бити неприхватљива, а што је разрађено потом на састанку у Бад Ишлу.

Процјена Берлина и Беча је била да ће њима успијети да муњевито изврше мобилизацију и концентрацију снага, прије Француза, а поготово Руса.

Намјера је била да се муњевитим продором преко Белгије, сломи Француска.

Нијемци су вјеровали да ће се поновити сценарио из француско-пруског рата 1870/71. када је Француска страховито поражена. Тек потом намјеравали су да се све снаге усмјере према Русији.

Дан након објаве рата, 29. јула, регент Александар Карађорђевић објавио је проглас народу:

"На нашу Србију насрнуло је велико зло. Аустроугарска нам је објавила рат (... ) Ја сам принуђен позвати све моје драге и храбре Србе под српску тробојку..."

Тог 29. јула, руски цар Николај Други објавио је дјелимичну мобилизацију, стављајући до знања да Србију неће препустити на милост и немилост. Сутрадан, 30. јула, Њемачка је увела општу мобилизацију, а 1. августа објавила је рат Русији.

Већ 2. августа Њемачка је напала Луксембург, а 3. августа објавила је рат и Француској.

Пошто је Белгија одбила њемачки захтјев за прелазак преко њене територије, Њемачка је 4. августа објавила рат и Белгији, а одмах потом Британија је, због њемачког непоштовања неутралности Белгије, 4. августа 1914. објавила рат Њемачкој.

Започео је Велики рат, касније назван Први свјетски рат.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.