Плишана револуција у Прагу

Убрзању промјена допринио је и распад бившег совјетског блока и растуће незадовољство становништва. Током 1988-89. године у Чехословачкој је одржано неколико антивладиних демонстрација, дотле незамисливих у ондашњем чехословачком друштву затвореном према околном свијету и збивањима у њему. Дана 28. октобра 1988. одржано је неколико демонстрација у Прагу. Нешто касније, 10. децембра 1988. године, дозвољене су демонстрације за одбрану људских права на Шкроуповом тргу, у дијелу града Жишков. Само седам дана касније - 16. децембра 1988. у 16 часова било је прекинуто ометање иностраних радио-станица. Идуће године, од 15. до 20. јануара 1989, десила се "Палахова недјеља", серија демонстрација поводом годишњице смрти Јана Палаха. Исте године, 21. августа 1989, одржани су протести поводом годишњице окупације од стране армија држава Варшавског пакта.

Касније, 28. октобра 1989. године, одржане су демонстрације на тргу Вацлавске намјести, а 10, 11. и 14. новембра 1989. еколошке демонстрације у Теплицама.

Студентске демонстрације одржане су 16. новембра 1989. у Братислави.

У петак, 17. новембра, су се на Албертову окупили прашки студенти у знак сјећања на затварање чешких факултета 1939. Скуп је организовао Савез социјалистичке омладине. Након завршетка званичног дијела маса је непланирано кренула у центар града. На Националном булевару (чеш. Národní třída) полиција је сабила демонстранте у узан простор и растјерала их, а дио њих пребила пендрецима.

Сутрадан су у позориштима и на факултетима почели да се организују штрајкачки одбори, који су захтијевали истрагу и кажњавање особа одговорних за бруталну интервенцију, посебно након што се раширила фама да је приликом интервенције наводно погинуо студент Мартин Шмид. Током викенда људи су палили свијеће на мјесту догађаја.

Стављена је Спомен-плоча на Националном булевару 19. новембра. У прашком позоришту Драмски клуб основан је Грађански форум (чеш. Občarski forum).

Од понедјељка, 20. новембра, сваког дана су одржавале мирне демонстрације. Тог дана новине "Слободна ријеч" објавиле су прве штампане нецензурисане информације. "Слободна ријеч" (чеш. Svobodn slovo) су биле званичне новине Чехословачке социјалистичке партије - марионетске "опозиционе" странке, која је била дио Народног фронта у ондашњој комунистичкој Чехословачкој.

Дана 25. новембра предсједник Републике Густав Хусак амнестирао је седморицу политичких затвореника: др Јан Чарногурски, др Мирослав Куси, Јиржи Румл, инж. Петр Ухел, Рудолф Земан, Иван Јироус, Иван Полански, а амнестиран је и главни уредник часописа "Вокно" Франтишек Старек.

Тога дана у Прагу је демонстрирало око 750.000 људи. Само дан прије тога било их је око пола милиона. Одржан је двочасовни генерални штрајк. Под притиском демонстрација и распада осталих комунистичких режима нашла се и Комунистичка партија Чехословачке. Растуће незадовољство грађана допринијело је да се партија одрекне свог монопола на власт.

Децембра 1989. године почело је уклањање "гвоздене завјесе" на граници са Западном Њемачком и Аустријом, а 10. децембра комунистички предсједник Густав Хусак именовао је прву не потпуно комунистичку владу од доласка комуниста на власт.

Тачно 28. децембра Александар Дубчек постао је предсједник Савезног парламента (тј. парламента Чехословачке), а 29. децембра Вацлав Хавел изабран је за предсједника Чехословачке.

У јуну 1990. године одржани су први демократски избори након 1946. године, који су довели до формирања некомунистичке владе.

Назив "плишана револуција" (чеш. "Sametov revoluce") је од једног чешког новинара стигао до иностраних медија, а убрзо потом се проширио и у читавој Чехословачкој.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.