Ово је најгори метод мучења свих времена
Мучења и смртних осуда има откад је и људи, али чини се како су се времена ипак "култивисала" од те праксе, јер што су те технике биле древније, то су биле и бруталније.
Прави примјер за то је традиционална кинеска метода мучења која се примењивала од 905. све до 1905., када је законом забрањено јавно погубљење. Лингчи - смрт хиљаду резова Вјеројатно најболнија метода иако је тешко оцијенити претпостављала је полако одсјецање дијелова тијела док смрт не наступи у агонији. Пракована у Кини, метода је захтјевала од крвника да завеже криминалца на крст и узастопно му одсјеца прсте на рукама и ногама, па шаке и стопала, уши, нос, а тек потом цијеле удове. Након тешке муке осуђеник је умирао декапитацијом или убодом у срце.
Што дужа патња
Онај који сијече дијелове тијела мора да брине о томе да погубљеник што дуже живи како би што више патио, а тијело се сијече из још једног разлога. Наиме, према учењу Конфучија, тијело које није цијело код смрти, неће бити цијело ни у загробном животу - па таква осуда није резервисана само за овај свијет.
Лутрија с ножевима
Код извођења самог погубљења, није било одређеног редослиједа којег би крвник требало да се држи, већ је све претворено у забавну игру за публику. Тако се у врећу стављало стотињак различитих ножева, а сваки од њих би на себи имао ознаку за одређени дијео тијела или органа. Потом би се кренуло на извлачење и "резуцкање" тј. сакаћење. Понекад је неко могао да прође и боље и умре прије 1000 резова, а примјер тога су богате породице које би потплаћивале крвнике да намјесте што раније извлачење ножа с ознаком срца, како би се њихов члан мање мучио.
Едукација за мучитеља
Постојали су посебни храмови и институције у којима су се обучавали мучитељи, а пресудно је било научити савладавање вјештине како нанијети што више рана без пријевремене смрти жртве. Методички су се радили резови услијед којих је долазило до ампутације одређених дијелова тијела.
Примјерена казна? Смрт од хиљаду резова била је намијењена онима с највећим злочинима, дакле противницима конфучијанизма, масовне убице, убице родитеља, учитеља или послодавца, издајнике... Они који су имали највећу кривицу добијали су казну од тзв. смрти од три дана, при чему се осуђеницима знао давати и опијум како би што дуже издржали мучење и при свијести доживљавали нове ране.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
