Ослободилачки покрет у Бањалуци (4): Престројавање комуниста

"Док су дужностници Обавиештајног уреда УНС-е били међу споменутом комунистичком скупином, дознали су да су сурадници МКК: Дервиш Косовић, судија Судбеног стола, Шемсо Куленовић, пекар у војној пекари, Крупић, судија Котарског суда, домобрански поручник Марио Милета, складиштар војног магацина, др Асим Куленовић, лијечник у Државној болници, Хусика Јусуфовић, гостионичар, итд. Иза те комунистичке скупине се крије поџупан Ахмет Крупић, као спиритус мовенс.

Контрашпијунажом Идриза Лађаревића, Јерка Анзуловића, те Рашида Икановића, чиновника ЖРО (који су сурађивали са МКК), стављено је МКК-у до знања да ће бити разкринкани по УНС-и (пошто су издани од наводних њихових сурадника, а који су у ствари усташки шпијуни међу њима). Из тога разлога није било могуће тотално разкринкавање комуниста, него ухићене су оне особе за које смо конкретно доказе имали да су протудржавно дјеловали. То преурањено ухићење извршено је у студеном 1942.

Нестручним вођењем изтраге и сталним интервенцијама великог жупана др Драгана Хадровића, поџупана Ахмета Крупића и инг. Салихагића пушћани су један по један из уза Заштитног редарства, а неки чак и изпред Покретног приеког суда. Наводи се случај домобранског поручника Мариа Милете, који је нама особно уручио 1.000 пушчаних набоја и 11 бомби за партизане у шуму, те је и поред тога пушћен у "недостатку доказа". Сада шета по граду, враћен је на стару дужност, цинички се потсмјехива властима, говорећи да му нитко ништа не може док је његових заштитника!

Од циеле ухићене комунистичке банде у узама налазе се још само Божидар Радуловић, Обрад Пашагић, Едхем Џаферагић и Станко Бјелајац.

За вриеме док је вршено ухићење МКК и његових сурадника те вођења изтраге (ухићено је око 20 комуниста), међу комунистима настала је безглавост. Тако су били недјелатни све док Централни комунистички комитет није послао у Бањалуку инг. Данила Глумца, који је требао извршити реорганизацију комунистичке организације. То је било у вељачи 1943.

Инг. Глумац одмах се прихватио посла. Донио је са собом веће своте новца (имао је везу са КП у Загребу и од њих примао новац и директиве), а као прве своје сураднике окупља: Омера Биједића, пекарског помоћника, домобр. поручника Ромеа Дебевца, опкопарског бојника инг. Миливоја Кундака, још преосталог Жидова Емила Розенфелда, електротехничара Борка Јефтановића, стожерног наредника Ивана Росића, инг. Ситкију Бехмена, чиновницу Равнатељства шума Милену Петковић, Стеву Петковића, Секу Петковић и друге комунисте.

Инг. Данило Глумац и другови тек су комитет формирали, а већ су дужностници УНС-е "Алкар" и "Бр. 1" упали у њихове редове као "партизански курири" и извиестно вриеме почели с њима "сурађивати". Пошто су уочили да изти могу дати везу и са другим градовима, пустили су предмет да се развија. Тако смо дошли у додир са комунистима у Загребу (Стјепан Фрањковић), Приедору (Кристина Рађеновић), Санском Мосту (Мирко Ленић), Хрв. и Бос. Дубици (Станко Петроци), Сарајеву (Богдан Гајић) итд. Успјело је "Алкару" да дође у изравну везу са партизанима (Ракелићи код Санскога Моста), гдје је добио драгоцјене податке о снази и намјерама партизанских јединица, те на основу поднешених извиештаја, предузете су протумјере правовремено.

У ожујку 1943. премјештајем домобр. бојника инг. Миливоја Кундака, поручника Ромеа Дебевца и стож. наред. Ивана Росића у Брод н/С, ухићењем Омера Биједића, те нестанком инг. Данила Глумца, МКК се разпао. Из тактичких разлога није извршено свеукупно ухићење њихових сарадника у Бањалуци и у другим мјестима, осим Хрв. и Бос. Дубице, гдје се морало извршити ухићење, пошто су тамошњи комунисти наносили огромне штете држави.

Моментално не постоји у Бањалуци никакове комунистичке организације (премда не може се рећи да су недјелатни). Постоји у Бањалуци још пар групица комуниста, који ван партије помажу партизане и шире комунистичку промиџбу.

Кад средим предмет инг. Данила Глумца и другова, биће достављен горњем наслову на даљњи поступак.

За вриеме док сам вршио дужност извиеститеља Обавиештајног уреда УНС-е, урадио сам списак политички сумњивих особа према податцима које сам сабрао од поузданика Обавиештајног уреда, података које је доставио Усташки логор у Бањалуци, као и податцима којима је разполагао Обавиештајни уред".

"Алкар" је као најопасније именовао поджупана Ахмета Крупића, који је "изразити комуниста" и"врло рафиниран и опасан тип", затим инж. Суљагу Салихагића, "англофила и великог непријатеља усташке Хрватске", који "важи као један од главних вођа покрета за аутономију Босне" и који је "скупљао податке о тобожњим звјерствима усташа над овдашњим Србима", те великог жупана др Драгана Хадровића, "англофила" и "заштитника комуниста", који "иде на састанке које одржавају овдашњи аутономаши". (Крај)

Приредио Зоран С. Мачкић, архивски савјетник

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.