Ортопедски завод Марија Звијезда (13): Убрзани развој Завода

Мр Бојан Стојнић
Ортопедски завод Марија Звијезда (13): Убрзани развој Завода

Од 1974. до фебруара 1975. доношени су акти неопходни да се конституисање изврши по новим уставним начелима. У Заводу су 1975. дјеловале три основне службе: ООУР за рехабилитацију, ООУР за протетику и ортотику и Радна заједница заједничких служби (РЗЗС).

Представници друштвенополитичких организација, органа самоуправљања и пословодних органа Регионалног медицинског центра у Бањалуци и Завода "Др Мирослав Зотовић" састали су се половином децембра 1978. На састанку је обављена краћа расправа о процјени могућности повезивања организација удруженог рада из области здравства на подручју општине Бањалука и констатовано да за "повезивање постоје сви потребни услови и да... нема никаквих препрека да се приступи њиховом интеграционом повезивању". Закључено је и "да би у циљу рационализације... било добро размотрити могућност повезивања свих здравствених организација на подручју 17 општина Босанске Крајине". Већ 12. јануара 1979. је прихваћена иницијатива о "потреби интеграционог повезивања здравствених организација на подручју Општине и Регије".

Здравствену заштиту на подручју 19 општина Босанске Крајине обезбјеђивало је почетком осамдесетих година XX вијека седам радних организација: Клиничко-болнички центар Бањалука, МЦ Босанска Градишка, МЦ Јајце, МЦ Приједор, МЦ Титов Дрвар, Заводи за рехабилитацију "Др Мирослав Зотовић" и Завод за здравствену заштиту Бањалука. Оне су се 1980. удружиле са Медицинским факултетом у Бањалуци у СОУР Медицинско-факултетски центар Бањалука. Поред њих, дјеловале су здравствене организације, диспанзери и заводи за здравствену заштиту радника у фабрикама "Руди Чајавец", "Врбас", "ЖТО" и "Електробосна" у Јајцу. Подручје СИЗ-а Бањалука обухватало је до 1987. регион Бихаћа, када је основан посебан СИЗ здравствене заштите за пет општина бихаћке регије, док су се општине Босанско Грахово и Титов Дрвар "опредијелиле да свој интерес... обједине у СИЗ-у Бања Лука".

Услиједило је спајање двије основне организације, које су се рехабилитацијом и физикалном медицином, обједињавање амбулантно-поликлиничког рада и организовано пружање консултативно-специјалистичких услуга у домовима здравља. Служба за физикалну медицину и рехабилитацију издвојена је из бањалучког РМЦ-а и припојена РО Завод "Др Мирослав Зотовић".

У саставу Завода "Др Мирослав Зотовић" од априла 1981. дјеловала су три ООУР-а - Рехабилитација, Физикална медицина, рехабилитација и балнеотерапија са сједиштем у Слатини и ООУР Ортотика и протетика – те Радна заједница заједничких служби. Током 1983. и 1984. спојена су прва два ООУР-а у један, под називом Завод за рехабилитацију, физикалну медицину и балнеотерапију.

Завод је 31. маја 1984. преименован у РО Заводи за рехабилитацију, физикалну медицину и производњу ортопедских помагала "Др Мирослав Зотовић". У његовом саставу дјеловали су ООУР Завод за рехабилитацију, физикалну медицину и балнеотерапију, ООУР Завод за производњу, развој и примјену ортопедских помагала и Радна заједница заједничких служби.

Почетком осамдесетих година XX вијека текао је континуиран и убрзан развој Завода. С обзиром на његову дјелатност, били су запослени здравствени, производни, административно-технички и услужни радници. У Заводу је било запослено 355 радника, од којих 122 здравствена (19 љекара и 103 осталих), 62 производна и 171 административно-технички. Идуће године повећан је број запослених за 31,5 одсто.

Крајем 1984. у Заводу је било 407 радника, од којих 177 здравствених (25 љекара и 152 осталих), 38 производних и 192 административно-техничка. Запосленост у наведеном периоду показује тренд раста од 3,48 одсто годишње, а здравствених радника по стопи од 9,75 одсто.

РО је 1985. располагала са 445 болесничких постеља. У Заводу је 1981. обављено 119.064 консултативно-специјалистичких услуга.  Тај број се у 1984. попео на 1.004.953.

На локалитету у Слатини расположиви капацитети су углавном кориштени у љетној сезони. У раздобљу од 1980. до 1984. уочљив је пад реализације пансион дана по просјечној стопи од 5,59 одсто. У 1984. искориштеност капацитета износила је свега 23,7 одсто. У 1983. извршено је 3.500, а наредне 3.442 љекарска прегледа. Од 1980. до 1984. биљежи се пад броја купки у базену и кадама од 1,7 одсто. Купки је у 1984. било 51.400.

Завод се бавио и производњом и оправком ортопедских помагала. У 1980. израђено је 2.214 ортопедских помагала, 10.327 пари обуће и 3.050 пари уложака, а 1984. године 1.600 ортопедских помагала, 2.700 пари обуће и 3.132 пари уложака. Производња и оправка ортопедских помагала у раздобљу од 1980. до 1985. биљежила је пад по просјечној стопи од 12,6 одсто.

Мр Бојан СТОЈНИЋ, директор Архива Републике Српске

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана