Не стоји кућа на земљи

Зоран С. Мачкић
Не стоји кућа на земљи

Ученицама је било најстроже забрањено да шетају саме, гдје год било, без пратње својих старијих, а "особито вечером излазити без велике нужде није дозвољено". Пролазећи послом улицама, ваљало је да се ученице "угибају другим пролазницима".

Забране и правила

Огледавање на улици, живо кретање, "превијање тијелом" и гласно довикивање били су поуздани знаци слабог одгоја, па ће се "свака ученица таквог владања клонити". Ученицама је забрањено "на угловима постојкивати, договоре држати и излоге разгледати", а нису им приличиле ни дјетињарије попут "тоциљања по леду и грудања".

Ученице нису смјеле "да полазе јавне забаве (игранке, гостионе, сајмиште) и то ни саме ни са старијима, нити смију полазити школе играња изван школске зграде".

Из школског извјештаја није јасно ко је био учитељ плеса, али се може претпоставити да је то била Ема Праунспергер. Недјељом и празницима ученице су обавезно присуствовале црквеним обредима своје цркве.

Дјевојке су штићене и од својих вршњака. Наредбом од 7. марта 1908. Земаљска влада је забранила "присуствовање средњошколских ђака код испита и продукција у државним вишим дјевојачким школама". Закључујемо да њихови вршњаци нису могли да присуствују чак ни представама дјевојачког друштва "Атенеум".

Ученици и кадар

Крај школске године дочекало је 115 ученица, с тим што их је седам у току године иступило. Већина ученица, њих 97, била је из Босне, 15 их је дошло из других крајева Аустроугарске, а три из других земаља. Из Бањалуке су биле 83 ученице (72%). Најбројније су биле ученице католичке (55%) и православне вјероисповијести (35%).

Годишњи испит "обдржаван" је 25. јуна 1908, а два дана касније испит из "гласовира и пјевања". Тога дана завршена је школска година "службом захвалницом, дијељењем свједочаба и наградних књига". На завршној свечаности ученице су изводиле Шопена, Менделсона, Московског, Моцарта, Лисинског, Зајца...

Школску свједоџбу "првог реда с одликом" заслужило је 48 ученица, свједоџбу "првог реда" 58, а "другог реда" осам. Једна је ученица остала неиспитана. У годишњим извјештајима за 1907/08. и 1908/09. нема података о класном поријеклу ученица, но може се тврдити да су оне већином кћери трговаца, чиновника и занатлија.

Тако школске 1907/08. међу ученицама налазимо Ивану из Карловца, кћерку гимназијског професора Фрање Харазима, затим Љерку и Смиљку, кћери гимназијског професора Станка Павичића. Њихова мајка Лудвина била им је "старјешинка". Школу су похађале и сестре Лудмила и Власта, Пражанке, чији ће отац Јосип Соукал 1915. бранити оптужене у Велеиздајничком процесу.

Школа је 1907/08. имала завидан али и некомплетан наставни кадар, па је, на примјер, књиговодство предавао гимназијски професор Јосип Милан Лајнерт. На дужности директорке школе од 1901. била је успјешна дјечија књижевница Јагода Трухелка, која је уједно предавала српско-хрватски језик и цртање. Њену дужност ће 1909. преузети Стефанија пл. Франковић.

Вјеронауку, којој се поклањала посебна пажња јер је, у највећој мјери, била средство за стварање покорних дјевојака, предавали су Јосип Кауриновић (католичку) и Коста Душанић (српско-православну).

Хигијену (два часа седмично) је предавала др Гизела Јанушевска, врстан епидемиолог, која је у Бањалуци боравила 1899-1912. и ту водила приватни диспанзер.

Лудвина Павичић, учитељица рачунства, природописа, физике и кућанства, као и учитељица шареног везења Амалија Маркулин, у школу су дошле 1903. Перса Симић је предавала рачунство, природопис, цртање и красопис, а Јулијана Дубравац земљопис и српско-хрватски, који је управо 1907. године, наредбом Земаљске владе, замијенио Калајев "босански" језик.

Ема Праунспергер, учитељица њемачког, повијести, земљописа и гимнастике, у Бањалуку је дошла из основне школе у Санском Мосту. Исте предмете, изузимајући гимнастику, "настављала" је Мила Пинтер.

Ружица Прица је подучавала бијело шивање и везење, Мара Коларовић кројење и шивање хаљина, док је Амалија Шегота била учитељица француског и глађења (пеглања). Домаћица Гизела Брунер је дјевојке подучавала кувању.

Учитељице пјевања и "гласовира" биле су Милица Коренић и Лујза Керер. За учење "гласовира" била је потребна "привола" родитеља, а мјесечна настава стајала их је шест круна.

Школске подворкиње биле су Ивка Солар и Љуба Панић, а подворник Никола Ступар.

Зоран С. Мачкић, архивски савјетник у Архиву Републике Српске

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана