Не стоји кућа на земљи

Зоран С. Мачкић
Не стоји кућа на земљи

Поткрај 19. стољећа се сматрало да је жена предодређена за дужности мајке, супруге и домаћице, те да по менталним способностима није дорасла мушкарцу.

Управо је у вишим дјевојачким школама одгајан и васпитаван тип жене која ће бити смјерна, скромна, ћутљива, марљива и побожна, што је сматрано природним и вјечним. Постизању овог циља био је подређен наставни програм дјевојачких школа.

Еманципација жена

Школа је, извјесно, одиграла значајну улогу у еманципацији овдашње жене. Ипак, та је привилегија у почетку била резервисана за неудате жене. Тек 11. јануара 1908. Земаљска влада "укида у будуће дозволу удаје учитељица у државним вишим дјевојачким школама". Наредбом Земаљске владе од 1. априла 1908. за све учитељице, "без разлика категорије", уведен је наслов "госпођа".

Тек отварањем ових школа власти почињу систематски да приступају питању образовања жена. Њима су 1912, и то као приватистицама, одшкринута гимназијска врата, а годину дана раније у Сарајеву је отворена Државна женска учитељска школа.

Државна виша дјевојачка школа у Бањалуци, као трећа у Босни и Херцеговини, послије сарајевске (1889) и мостарске (1893), отворена је 1898. Школа је била смјештена у Рудовица кући, у данашњој Алеји Св. Саве.

Дјевојачка школа, као и све остале, била је замишљена и као расадник будућих безгранично оданих грађана. Јубилеји чланова династије или службене посјете државних чиновника представљани су као прворазредни догађаји. Тако је у школском извјештају наглашено да је "3. и 4. априла походио школу пресвијетли господин дворски савјетник Ђуро пл. Трешчец", а на "превишњи имендан Његова цесарскога краљевскога апостолскога величанства Фрање Јосипа И", 4. октобра, присуствовале су ученице са својим учитељицама "свечаној служби божјој у својим црквама".

Државна виша дјевојачка школа

У први разред Државне више дјевојачке школе 1907/08. примане су ученице које су са добрим успјехом завршиле основну школу, с тим што су ученице из приватних школа полагале пријемни испит. Доња старосна граница за упис била је 10 година, али већ наредне школске године, Земаљска влада "установљује за примање у први разред једанаесту годину као најнижу доб за ученице".

Упис у школу обављен је 29–30. августа и 1–2. септембра 1907. године. Редовна настава је почела већ 4. септембра. Дан прије тога ученице обје вјероисповијести су у својим црквама присуствовале призивању Духа светога, а поподне су им раздијељене књиге.

Школским редом установљени су прописи о владању ученица у школи и на улици. Свака је ученица била дужна да долази у школу "чисто умивена, очешљана, уредно обучена и одјевена". Уосталом, ученице су биле препознатљиве по модерној одјећи. Ученицама је ваљало "у одмјерени сат поћи од куће", а "ствари које при настави нијесу потребите за онај дан, није слободно носити у школу".

За лијепа времена ученице су се "окупљале на двору, за ружна пак у школској дворани". У школску зграду нису смјеле да уђу без дозволе надзорне учитељице, а "за вријеме одмора, па прије почетка наставе шећу се ученице двије, а двије по двору или сали. На улицу истркивати строго је забрањено, исто тако свако задржавање пред школском зградом".

Владање

Наравно, било је прописано и владање у школи. "Чим учитељица у разред ступи, имају ученице смјеста да зашуте и за читава сата престаје сваки разговор." По завршетку наставног часа "устају ученице на заповијед и стојећи наклоне се учитељици. На тријему за поласка кући све се поредају и пођу заједно напоље. При томе има да влада највећа тишина".

Остаци воћа, папир и сл. бацани су у дрвене сандуке, док се кестење, ораси и љешници, јабуке и крушке нису смјели ни доносити у школу. У сваком од разреда одређиване су по двије "редуше", које "тару школску таблу, брину се за креду, тинту, земљовиде, спужве, воду и ручник, дијеле задаћнице, писанке и цртарске справе". Ученице четвртог и петог разреда биле су "надзиратељице" у нижим разредима.

(Наставиће се...)

Зоран С. Мачкић, архивски савјетник у Архиву Републике Српске

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана