Након разговора о Путину објављене и преписке Јељцина и Клинтона о Милошевићу

Агенције
Након разговора о Путину објављене и преписке Јељцина и Клинтона о Милошевићу

Интернет корисници обратили су недавно пажњу на извјештаје о разговорима бивших предсједника Русије Бориса Јељцина и Америке Била Клинтона са којих су Американци скинули печат државне тајне.

У њима руски лидер, између осталог, саопштава америчком пресједнику о плановима да преда власт Владимиру Путину и жали му се на комунисте који, наводно, желе да узму Крим и Аљаску.

Документе је у јулу обнародовала Клинтонова предсједничка библиотека. У објављеним материјалима има укупно 56 докумената. Међу њима су и извјештаји о личним сусретима и телефонским разговорима.

Како истиче Џејмс Голдгејер на страницама листа "Теџас Натионал Сецуритy Ревиењ", оба лидера су успоставила тијесне личне односе и користила су их у циљу ефикасне сарадње чак и када су имали отворена неслагања по неким питањима, међу којима су се најозбиљнија тицала ширења НАТО и рата на Косову.

"Клинтон је током политичке кризе 1993. године у Русији и финансијске кризе 1998. све вријеме пружао Јељцину пуну подршку", истиче аутор.

На примјер, два дана након тенковске паљбе на зграду парламента у Москви (која "није била одраз здраве демократије", ограђује се Голдгејер) амерички предсједник је телефонирао руском колеги и изразио му своју подршку, истакавши да сада "нема препрека за организовање демократских избора".

У разговору за вријеме Првог чеченског рата Клинтон је изразио забринутост у вези са утицајем тог рата на Јељцинов имиџ.

Јељцин је 1996. године замолио Била (како га је звао у личним разговорима) да му помогне хитним кредитом од 2,5 милијарди долара за изборну кампању. Руски предсједник је такође истакао у разговору да му је новац потребан и за пензије и плате. Клинтон је обећао да ће порадити са Међународним монетарним фондом и "неким пријатељима", и да ће "видјети шта може да се учини".

У априлу 1996. године Јељцин се жалио Клинтону на подршку коју амерички медији пружају комунистима приказујући их као поштене и добре, а они су, наводно, хтјели да врате Крим и чак су правили неке планове везане за враћање Аљаске.

"Милошевић је хулиган, штета што је Србин"

У телефонском разговору за вријеме бомбардовања Југославије Клинтон је рекао Јељцину да "хулиган" Милошевић не треба да буде сметња у њиховим односима.

"Штета што је он Србин. Ваљало би да је Ирац или нешто слично, али шта да се ради", рекао је амерички предсједник.

Јељцин му се на то пожалио да ће "наши људи сада бити у лошим односима са Западом". По његовим ријечима, он је много постигао у правцу побољшања става руских политичара према Западу и конкретно према САД, а "сада је све то пропало".

Међутим, када је 1999. године уз учешће Русије постигнут споразум о Југославији, Јељцин се топлим ријечима обратио Клинтону:

"Хтио бих да вас загрлим и пољубим. Искрено се радујем што у овако тешкој ситуацији наше пријатељство није нарушено".

Међутим, када су неколико дана касније руски војници заузели приштински аеродром Клинтон се љутито обратио Јељцину и запријетио му да ће одустати од организовања самита Г-8.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана