Најлепша љубавна прича у историји: Наполеон Бонапарта и Жозефина

"Откако сам те напустио стално сам несрећан. Моја срећа је бити поред тебе. Непрестано живим у сјећању, на твоја миловања, твоје сузе, твоју нежну бригу. Чар неупоредиве Жозефине константно гори и ужарен је пламен у мом срцу", писао је заљубљени Наполеон својој вољеној Жозефини, коју је, упркос бројним аферама, љубавницама и разводу истински волио до самог краја.

Млада удовица с двоје дјеце упознала је Наполеона 1795, кад је имала 32 године, а он само 26. Она је годину раније изгубила мужа, француског виконта, који је осуђен на смрт. Као удовица била је љубавница неколико истакнутих политичара, а у то вријеме је била љубавница Паулу Барасу који је хтио своју скупу љубавницу да споји с Наполеоном, јер је нашао нову, а није могао да издржава обе. Она је по њему била идеална за младог генерала Бонапарту, који је у то вријеме хтио да ожени старију, озбиљну и богату супругу, поријеклом аристократкињу. А Жозефина је испуњавала све услове.

Упознали су се на једној забави, а Наполеон се, не очекујући, моментално заљубио. Опчинила га је шармом, интелигенцијом, добрим укусом, социјалним вештинама. Али, он се њој није свидио... Ипак, Жозефина, која је била доста расипна и вољела живот на високој нози, није могла да приушти да она и њена дјеца не наставе да живе животним стилом на који је навикла. Тако је пристала на његово удварање и врло брзо се удала за њега из интереса. То је једна од верзија сусрета двоје најпознатијих љубавника свих времена.

Ушла у брак из интереса

Ни њена ни његова породица се нису слагале с браком. Ипак, она је била старија, имала је већ двоје дјеце, није било сигурно хоће ли моћи још да рађа, а пратила ју је и репутација жене сумњивог морала склоне сталном мијењању љубавника. Упркос томе, имала је одређени статус у друштву, људи су је симпатисали и била је врло вјешта у склапању послова и контактима са људима на важним позицијама. Њени пријатељи су сматрали да је Наполеон не баш значајни генерал с премало новаца који је стално на бојном пољу.

Наполеон је одмах након склапања брака морао да отпутује и био је очајан јер је силно заљубљени хтио је стално да буде у близини своје жене. Свакодневно јој је слао писма пуна дивљења, љубави и лијепих ријечи, а њој је одговарало да је он из даљине обожава. Она је наставила да води разуздан живот пун сексуалних афера и стално је налазила изговоре да му се придружи...

"Више те не волим; напротив, презирем те. Ти си грозна, врло шлампава, врло глупа, врло пепељугаста. Уопште ми не пишеш, не волиш свог супруга; ти знаш какав ужитак му твоја писма причињавају, а не удостојиш се да ми напишеш му чак ни шест редова најбезвезнијих жврљотина… Надам се да ћу те ускоро чврсто загрлити и обасути те милионима врелих пољубаца. Бонапарте" - стоји у једном од Бонапартиних писама.

"Водио је љубав брзо и жестоко"

Кад је сазнао како се она понаша док њега нема, а посљедњи је све сазнао, тотално је побјеснео и одлучио је да с њом више нема ништа. тада још увијек није одлучио да се разведе, али је одлучио да своју невјерну жену у потпуности игнорише. Али ни то хировитој Жозефини није одговарало. Тек тада је она почела да жуди за њим. Одлучила је да се посвети само њему, престала је да га вара, и била му је даноноћно на располагању. Али он је тада, иако није престао да је воли, почео да је држи на дистанци и мијења љубавнице. Иначе, био је везан за за њену дјецу, бринуо се о њима и волио их, а и није хтио да остане и без Жозефининих способности да увјери људе у оно што је у његовом интересу. А она је била врло вјешта у томе.

У својим писмима и даље је био нежан: "Добро сам. Волим те и желим. За мене постоји само једна жена на свијету".. Кад би она чула гласине о његовим љубавницама, он би одговарао:
"Знам шта мислите када ми спомињете друге жене.. Ја волим само моју малу Жозефину, добру, хировиту, која се често љути, али се свађа тако грациозно, она све ради грациозно, јер она је једноставно фасцинантна...."

Љубав је водио брзо и жестоко. Попут ватрогасца који гаси пожар - изјавила је Жозефина о Наполеоновом љубавном умијећу. Али, и она је била веома бучна у вођењу љубави тако да је, не једном, пробудила пола двора својим крицима...

Никад није престао да воли

Пет година након што је постала царица, Жозефина и Наполеон су се развели. Разлог је био тај што она није успијела да роди и осигура насљедника. Развод је Жозефини тешко пао, али је пристала на њега како би омогућила Наполеону да се ожени млађом женом која би могла да му роди насљедника. Бивши супружници су остали у добрим односима. Сматра се да је једино што је икада стало између њих била њена неплодност. До краја се пожртвовано бринуо о њој и њеној дјеци. На коришћење је добила дворац Малмезон недалеко од Париза, гдје се бавила узгојем ружа. Чак 250 врста ружа расло је у њеном врту.

Неколико мјесеци након развода писао јој је: "Желим да вас видим! Ако сте у Малмезону, ја ћу доћи крајем мјесеца јер силно желим да вас видим!"
Никад није престао да јој пише романтична писма. На крају живота је признао да је његова нова жена, аустријска принцеза Матија Лујза, била корисна јер је родила сина, али да је Жозефина испунила његов живот правом љубављу и била му увијек вјерна подршка у свему.

Данима туговао кад је умрла

Четири године након развода Жозефина је умрла од упале плућа која је наводно била компликација прехладе задобијене за вријеме шетње с руским царем Александром I. по вртовима Малмезона. У то вријеме Наполеон је већ био поражен, а за њену смрт сазнао је на острву Елби, гдје је дошао у прогонство тог истог мјесеца кад је она умрла. Наводно се, кад је чуо да је умрла, закључао у собу на два дана, не желећи никога да види. Он сам умро је око седам година касније, а посљедња ријеч на самрти било му је наводно управо Жозефинино име. Љубичице које му је она поклонила носио је у медаљону око врата све до смрти.***

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.