Најјача експлозија икада остаје мистерија вијека

Агенције
Најјача експлозија икада остаје мистерија вијека

Прошло је 110 година од најјаче експлозије забиљежене у историји, а чак ни цио један вијек касније научници нису открили шта се и како се она тачно догодила.

30. јуна 1908. године експлозија је протресла шуму у Сибиру, у близини ријеке Подкаменаја Тунгуска. Та ватрена лопта величине 50 до 100 метара захватила је шуму и уништила око 2.000 квадратних километара тајге, сравнивши са земљом око 80 милиона стабала. Записи наводе да је призор експлозије био нестваран, а цијело небо је било прекривено ватром.


Локални становници су осјетили топлоту експлозије, а неке је удар оборио на тло. На срећу, подручје на коме се догодила огромна експлозија било је углавном ненастањено, тако да нема службених извјештаја о људским жртвама. Али је зато страдало много животиња. Стотине јелена претворено је у потпуно спаљене лешине.

Велика сибирска експлозија или Тунгуска експлозија остала је најјача икада забиљежена у историји - произвела је најмање 185 пута више енергије од атомске бомбе бачене на Хирошиму. О њеној јачини говори податак да су се сеизмички потреси осјетили чак до Велике Британије.

Сто година касније још није откривен разлог ове велике експлозије, а многи су увјерени да се радило о астероиду или комети.

Подручје Тунгуске у Сибиру је изоловано мјесто, са драматичним климатским условима. Има дуге и хладне зиме и кратка љета, када се тло претвара у блатњаву мочвару. Због тога је приступ изразито тежак, па је врло тешко могло да се провјери и открије шта је био разлог експлозије.

Осим тога, руске власти су тада имале веће проблеме од научне знатижеље. У земљи су расли политички немири, а Први свјетски рат и револуције које су га слиједиле били су удаљени само пар година тако да је експлозија пала у други план.

Тек 1927. године тим руских научника, под вођством Леонида Кулика, отпутовао је у то подручје. Када је стигао у Тунгуску, штета је још била очигледна, иако је прошло више од 20 година.

Његова теорија је била да је метеор експлодирао у атмосфери. Међутим, збуњивало га је непостојање ударног кратера или било каквих других остатака метеора. Да би то објаснио, он је навео да је мочварно тло превише мекано да би очувало трагове удара, па су остаци сигурно негде дубоко под земљом.

Руски научници су касније тврдили да је у питању била комета, а не метеор. Експедиција из 1958. године је, међутм, открила ситне остатке силикона и магнетита у тлу. Даље анализе су показале висок проценат никла, што је позната карактеристика метеоритске стијене, пише 100посто.

“Метеорско објашњење” је ипак дјеловало као тачно, па је К. Флоренски, аутор извјештаја из 1963. године, био спреман коначно да стане на крај разним фантастичним теоријама.

Тим научника, под вођством Виктора Квасњцја из Националне академије наука у Украјини, анализирао је 2013. године микроскопске узорке стијена прикупљених са мјеста експлозије 1978. Стијене су биле метеоритског порекла.

Кључно за ову анализу било је то што су анализирани комадићи метеора извађени из слоја тресета из 1908. године.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана