Најбогатији човјек свијета је био цар земље за коју нисте ни знали да је постојала

Telegraf.rs
Најбогатији човјек свијета је био цар земље за коју нисте ни знали да је постојала

Манса Муса, владар Малијског царства, био је толико богат да су Арапи у Каиру, Меки и Медини били шокирани и одушевљени када је дошао на ходочашће. Злато је дјелио шаком и капом, и то у толикој мјери да је оборио вредност овог метала да се тржиште ни послије 12 година није било потпуно опоравило

Уобичајена предрасуда са Африком иде отприлике овако: прије доласка Европљана, посебно у 19. вијеку, црнци су живјели у примитивним заједницама и племенима, нису познавали концепт државе и друштва, нису знали да им је земља природно богата док нису дошли бијелци да им то кажу, били су неписмени, необразовани, сиромашни, и на сваки начин инфериорни у односу на нове господаре који долазе са Старог континента. 

Интересантно, ништа од овога није истина, а звијезда наше данашње приче вјероватно је најбољи доказ у прилог тога. Он, и земља којом је владао. 

Муса, познат и као Канкан Муса, био је "манса", односно цар, император, "краљ краљева" западноафричког Малијског царства од 1307. године па све до своје смрти која се одиграла између 1332. и 1337.  Муса је владао огромном земљом која је замијенила Ганско царство. 

Вијековима прије њега, краљевства и царства са овог подручја су производила огромне количине злата, а локације рудника су чували као змија ноге; арапски и берберски трговци, који су и проширили ислам на овом поднебљу, никако нису могли да докуче одакле Ганцима толико племенитог метала које је покренуло на стотине хиљада Африканаца и донијело огромно богатство овом народу (касније се показало да су главни извор били рудници Бамбука). Занимљиво је како је то код њих тада функционисало: владари су задржавали чисто језгро метала док су необрађено злато продавали обични људи. 

Међутим, крајем 12. вијека са појавом новоотворених рудника у Буреу долази до стварања нових транс-сахарских рута које заобилазе Ганце; затим народ Сонинке осваја Гану као и Малинке, који се потом ослобађа под вођством Сундијата Кеите и оснива муслиманско царство Малија. Упркос исламском карактеру државе, они нису жељели да се произвођачи злата конвертују у ислам јер је вађење ове руде и његова продукција зависила од вјеровања и магијских пракси према којима би ислам био противан. (И поред тога што су злато и со били основни трговински ресурси, валута је била заснована на посебним шкољкама са источне обале Африке; и то не само овдје, већ и вијековима касније у Конгу). 

Доста овог злата је завршило у европским дукатима; афричко злато је било толико свјетски познато да једна шпанска мапа из 1375. године приказује цара Малија како држи златни грумен. 

Тако се враћамо и до сржи спектакуларне приче коју желимо да вам испричамо, због које ће се постидјети сви данашњи богаташи. 

Манса Муса је у 17. години своје владавине кренуо на ходочашће у Меку, које је остало забиљежено од стране многих арапских љетописаца, и о коме се и вјековима касније причало. Било је то путовање које је пробудило свијет и открило му импресивно богатство Малија. Каиро и Мека примили су царску процесију која је била толико "блистава" да су мјештани говорили да се "и афричко сунце постидјело". 

На путу од своје пријестонице на горњем току Нигера, преко Валате и Туата до Каира, мансу Мусу је пратило 60.000 људи, његова лична свита од 12.000 робова обучених у брокат и персијску свилу од којих је сваки носио по два килограма злата и барјактари са златним копљима. Сам цар је јахао коња иза процесије од 500 робова који су били обучени у златно рухо. Поред тога, водио је са собом и 80 камила натоварених са 136 килограма злата. 

Његова великодушност и побожност коју је показивао на овом путовању, као и фина одјећа и узорно понашање његове огромне пратње, оставило је невјероватан утисак на Арапе. Злато је дијелио сиротињи на коју је успут наилазио, градовима кроз је пролазио, па је чак и овај племенити метал мијењао за сувенире; сваког петка давао је новац је за градњу нове џамије. 

Арабљански историчар ал-Умари, који је посјетио Каиро 12 година након Мусе, открио је да једномилионско становништво ове средњевјековне метрополе и даље пјева пјесме о Муси, због његове дарежљивости и широке руке. Та рука је била толико широка, да су Муса и његова свита преплавили тржиште злата у Каиру, Меки и Медини, и изазвали такав пад вриједности овог драгоцјеног метала да се тржиште ни послије више од десет година није у потпуности опоравило. 

Када је видио шта је урадио, да би некако исправио ситуацију, позајмио је у Каиру под високим каматама сво злато које је могао да понесе. Ово је први и једини случај да је један човјек контролисао цијену злату на Медитерану. 

Кући је повео арабљанске учењаке, правнике, астрономе, математичаре и архитекте, што му је и био један од циљева путовања, и подигао бројне и величанствене џамије и медресе у својој земљи која је у његово вријеме имала око 400 градова, са делтом Нигера која је била густо насељена. На градњи његове палате у престоници Тимбуктуу учествовали су и неимари из Андалузије. Док та палата више не постоји, медреса Санкоре и џамија Ђингуребер су и данас дио познатог универзитета у овом граду. 

Ходочашћа западноафричких владара Меки догађала су се и прије и послије Мусе, али ниједно није оставило овако трајан утисак. Тако је остала прича о цару Муси, најбогатијем човјеку свих времена, за кога се данас вјерује да је био тежак 400 милијарди савремених долара.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана