На бањалучкој тврђави Кастел постојао антички жртвеник богу Јупитеру

Укупна површина Кастела износи 48.000 квадратних метара. Бедеме чине девет бастиона и двије капи-куле у склопу бедема.

Њени бедеми широки су око два метра и високи од шест до осам метара, а унутар тврђаве налазе се подземни ходници, складишта и други објекти војне намјене.

Ова загонетна тврђава коначан облик и данашњу форму добила је у 18. вијеку, када је проширена по угледу на равничарске тврђаве.

Описи и нацрти из 18. вијека дају слику утврђења са бројним казаматима, али и са више од 30 амбара за жито. Занимљиво је то да су на простору Кастела пронађени остаци стамбених објеката који потичу између 8. и 12. вијека.

Данас се унутар ове тврђаве налазе дјечје игралиште, ресторан, али и камени бунар, који је занимљив свим посјетиоцима. У сјеверозападном дворишту Кастела налази се и отворена љетна позорница, која је изграђена 1961. године.

Тврђава је са свих страна опасана каменим зидинама, на којима су подигнуте пушкарнице и осматрачнице, што говори да је у прошлости била веома снажно војничко утврђење, а историјски подаци говоре да је била неосвојива.

Према неким подацима, највјероватније је да је на том истом мјесту у римско доба био подигнут војнички логор кастра (Castra), а испред њега, према данашњој пијаци на Ханишту, и цивилно насеље с храмом бога Јупитера.

У ову тврђаву се улази из три правца, са сјевера од пијаце, са запада од Ханишта и са истока од Врбаса.

Бошко Бранковић, доцент историје на Филозофском факултету, истакао је да се тврђава Кастел помиње и у римском периоду, јер су налазили детаље везане за тај период, вјероватно и за средњи вијек, али и сада има неку традицију.

Бранковић каже да за вријеме Ферхад-паше Соколовића Кастел добија данашње обрисе, јер је тада изграђен велики број кућа и град постаје центар у том времену.

"По мом мишљењу, из тог турског периода Кастел има најсјајнију историјску улогу у османском периоду, јер се тада десио чувени Бањалучки бој. Може се рећи да је ова битка одлучила побједника на територији Босанског пашалука", појаснио је Бранковић.

Занимљива је и чињеница, каже Бранковић, и то да се први писани траг о имену Бањалука помиње 1494. године, у повељи угарског краља Владислава ИИ Јенгељовића.

"Град на Врбасу пада под власт Османлија и постаје сједиште Босанског санџака, а њена најинтензивнија градња била је за вријеме Ферхад-паше Соколовића, и то је крај 16. вијека, тачније 1587. године", закључио је Бранковић.

Артиљеријска касарна

Поред тврђаве, тачније између Кастела и Градског моста, налази се артиљеријска касарна, која је још један свједок прошлости.

Ова радионица служила је за израду топова, ђулади, пушака и барута, отворена је на почетку 18. вијека.

Данашња зграда, која је запуштена и оронула, изграђена је 1865. године и тада је служила као касарна и војна болница.

Ферхад-пашина топхана

Посебно важан налаз у Кастелу је антички жртвеник посвећен богу Јупитеру, ископан 1885. године приликом градње моста преко Црквене.

На том каменом споменику, пронађеном 1895. године приликом поправљања моста на Црквени, стоји натпис чијом је допуном дешифрован текст "Јупитеру највећем генију овог мјеста Сициније, Макрин, конзуларни бенефицијар провинције Горње Паноније, испунио је завјет добровољно и са захвалношћу."

Ферхад-паша на мјесту данашњег Кастела прво гради своју утврђену топхану, да би десетак година касније топхана прерасла у прави утврђени град с кулама и табијама, који је непрестано дограђиван.

Тврђава Кастел је 1950. проглашена добром културно-историјског насљеђа прве категорије, а 2002. године уврштена је на листу угрожених споменика БиХ.

Тврђава преживјела и Бањалучки бој 1737.

Петнаестог јула заповједник Војне крајине, генерал Јосип Фридрих фон Хилдбургхаузен, прешао је Саву код Градишке и са 20.000 водника кренуо ка Бањалуци. Након жестоких борби, великих страдања цивила и разарања, Аустријанци су до 27. јула заузели цијели град осим тврђаве, која је двадесетак година раније обновљена и ојачана.

Хилдбургхаузен је отпочео опсаду тврђаве, коју је тада бранио Мехмед Ћатић с неколико стотина војника и јаком артиљеријом. На тврђаву је са Лауша и других брда сваког дана у просјеку испаљивано око 1.800 граната, али ништа није могло поколебати Ћатића, који је уз помоћ Али-паше Хекимоглуа успио поразити Аустријанце.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.