НАСА уништила стотине трака из подрума преминулог човека

У подруму једног преминулог мушкарца из Пенсилваније пронађено је 325 магнетних трака и два велика компјутера. Стручњаци сматрају да потичу из времена мисије Аполо, када су људи први пут слетјели на Месец.

Артефакти су били стари најмање 40 година и у прилично лошем стању, али су носили ознаке Насиног свемирског центра "Годар" у Мериленду и Лабораторије за млазну пропулзију. Нико, осим можда њиховог власника, није знао шта се налази на њима.

Рођак преминулог човјека однио је предмете Наси, са ријечима да није водио рачуна о њима, али да је ипак ‘желио да уради праву ствар’ и врати их агенцији.

Неке од трака носиле су називе Пионир 8 и Пионир 9, везане за свемирске мисије слања сателита у Земљину орбиту шездесетих година, намијењене метеоролошким истраживањима.

Још старије траке носиле су назив Пионир 10 и Пионир 11, везане за мисије када је човјечанство седамдесетих година прошлог вијека први пут добило детаљније приказе Јупитера и Сатурна.

Насин свемирски центар "Годар" је у наредних пет мјесеци покушавао да открије шта се све налази на тракама и у компјутерима.

"Годарови" архивари обратили су се Насиним научницима са питањем да ли су можда изгубљени неки од података који су сакупљени на споменутим мисијама. НАСА је тако, на пример, 2006. године признала да је највјероватније преснимила 45 трака које су садржале оригиналне снимке мисије Аполо 11, када су астронаути Нил Армстронг и Баз Олдрин 20. јула 1969. извршили легендарно слијетање на Месец.

"Мотхербоард" је у међувремену сазнао да су све траке уништене, а ни данас није јасно да ли је у питању био оригинални или преснимљени материјал.

Многи детаљи у вези са истраживањем нису сасвим јасни, а имена свих лица која су учествовала у истрази, укјучујући и имена преминулог мушкарца и његовог рођака, још се чувају у тајности.

Огранак центра “Годар” за управљање научном опремом саопштио је да су траке свакако биле мемљиве и да би покушај спасавања података био изузетно скуп, и највјероватније безуспјешан.

Око 215 трака није уопште било обиљежено, па је НАСА сматрала да се на њима не налази ништа.

Ипак, ако су наведени датуми заиста били тачни (од 1961. до 1974. године), онда време настанка садржаја заиста могло да се преклапа са Насиним старијим мисијама и испуни празнине настале уништавањем одређеног дијела података.

Према процјени стручњака, подаци са 18 од укупно 263 важне мисије које су спроведене измеђе 1968. и 1987. године никада нису стигли у Насине архиве. У архивама центра “Годар” налази се 30 до 59 процената података сакупљених за вријеме мисија Пионир 10 и Пионир 11.

Могуће је да су траке садржале податке настале током блиског сусрета Пионира 10 и Јупитера, што би значило да бисмо највјероватније први пут у животу видјели неке од фотографија ‘гасовитог џина’ и његових сателита, настале 4. децембра 1973. године.

Како је мушкарац успио да сакупи толику количину Насиних ствари, једна је од најмањих мистерија у вези са овим случајем.

Током седамседестих и осамдесетих година, НАСА је често продавала своје ствари на аукцијама. Заправо, сваки пут када би технологија коју је користила застарјела, а финансијска средства пресушила, или када једноставно више није било мјеста за складиштење.

Неки од предмета се и данас чувају у приватним колекцијама, други су поново коришћени за неке друге прилике (нпр. преснимавани), а понекад се дешавало да запослени узму сав материјал који би иначе био уништен.

Ова пракса била је нарочито популарна у вријеме мисије Аполо, а ствари из тог периода почеле су прије око 10 година редовно да се појављују на И-беју.

Компјутери, које НАСА није жељела да задржи, данас се налазе у резиденцији мушкарчевог рођака у Питсбургу.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.