Листајући пожутјелу бањалучку штампу (1): Спријечено оснивање друштва за непоздрављање и неодавање почасти женама

Листајући пожутјелу бањалучку штампу (1): Спријечено оснивање друштва за непоздрављање и неодавање почасти женама 22.01.2018 13:22 | Зоран С. Мачкић

Као што је "Време" јавило, у Бањалуци једна група млађих интелектуалаца покренула је акцију да буде основано друштво мушкараца за непоздрављање жена скидањем капе и речима: "Љубим руке", "Клањам се, милостива", итд., као и да се не чине никакве услуге женама

Босна и Херцеговина

Нико не познаје обе ове земље тако добро као бег који је на питање извесне тамошње личности одговорио: "Шта сте нам дали, само војнике и Чивуте". Истина слушамо све ове године у делегацијама хвале заједничког министра финансија г. Калаја како ове земље знатно напредују и како су административне власти добро уређене. Кад би у овим земљама доиста овакво повољно стање постојало, онда не би било оних немира пре године дана у Бањалуци, у Гашници, итд. Онда је због насилног избора једног кмета, који је под притиском и оружјем изабран, дошло до крвавих сукоба и тада је народ рекао: "У вас је снага, а у нас голе шаке, али и из нас као и из вас крв тече, немојте нам претити". Ове изговорене речи најбоље илуструју садашње стање у Босни и Херцеговини...

"Мале новине", 4. октобра 1889.

Одјек Руско-јапанског рата у Бањалуци

Из Бањалуке јављају за интересантну ствар, која се пре кратког времена тамо збила. Искупила се тамо сва дечурлија из вароши и околине, тако да их је било око пет стотина, па се разделе на Русе и Јапанце. Турска и чиновничка деца представљала су Јапанце, а остала Русе. Бој је био крвав и једва је жандармерији пошло за руком да растера ратоборну дечурлију. Бањалучки Куропаткин и Куроки са својим штабовима - ухапшени су...

"Политика", 29. августа 1904.

Терор у вријеме Првог свјетског рата

...На бањалучке Србе ударише католици из околнијех села по упутству траписта, који имају огромно имање тик уз Бањалуку, са ону страну Врбаса. Њима притекоше у помоћ и њемачке колоније, што леже између Бањалуке и Бос. Градишке. Пустошили су како су хтјели. Нити је нас ико бранио, нити је њих ико спречавао. Сами нијесмо могли, јер нисмо смјели. Послије пустошења отјераше и одавде виђеније Србе. Њима је бар олакшано, што нијесу морали пјешице ићи.

"Стража", 3. септембра 1915.

Колаудација на старински начин

Колаудација асфалтираних улица у Бањалуци, који су радови у току прошле године извршени и на којима се утрошило око осам милиона динара, примљени су као солидно урађени. Асфалтирање је извршила Прва асфалтска индустрија из Сарајева, а асфалтску смесу је радила индустрија у Београду. Поред нарочито одређене стручне комисије, општина је позвала из Беча стручњака др Китаубла, који је такође нашао да је израда добра, са чиме су се сложили и остали чланови комисије.

"Правда", 14. августа 1932.

Строги бањалучки трошаринци

Општински органи у Бањалуци ухватили су кријумчарење квасца, које је вршила фирма г. Младена Ћурчије, пекара. Он је то кријумчарење вршио својим колима која су свакога дана преносила хлеб из Бањалуке у предграђе Буџак, а оданде преносио квасац из радње гђе Нанут. Овом приликом хтео је да прокријумчари 23 кг квасца, на који је требало да плати 3 динара по килограму трошаринске таксе, али су га градски трошаринци ухватили. Кажњен је са 1.104 динара.

"Правда", 18. јануара 1937.

Друштво бањалучких мизогиника

Жене су имале толико утицаја на мушкарце да се у последњем моменту одустало од оснивања друштва за непоздрављање и неодавање почасти женама.

Као што је "Време" јавило, у Бањалуци једна група млађих интелектуалаца покренула је акцију да се оснује друштво мушкараца за непоздрављање жена скидањем капе и речима: "Љубим руке", "Клањам се, милостива" итд., као и да се не чине никакве услуге женама. С тим у вези требало је јуче да се одржи оснивачка скупштина. Иако је за скупштину владало интересовање, ипак се скупштина није могла одржати јер су жене у последњем моменту имале толики утицај на мушкарце, нарочито оне млађе, да су они одустали од своје акције.

"Време", 19. новембра 1937.

(Наставиће се)

Приредио Зоран С. Мачкић, архивски савјетник Архив Републике Српске



© Глас Српске 2012 ISSN 2303-7385 | Импресум | Маркетинг | Контакт | Латиница | Ћирилица