LISTAJUĆI POŽUTJELU BANjALUČKU ŠTAMPU (5): Zmijanjac kihnuo 62 puta bez prekida

 LISTAJUĆI POŽUTJELU BANjALUČKU ŠTAMPU (5): Zmijanjac kihnuo 62 puta bez prekida 19.02.2018 15:23 | Zoran S. Mačkić

Banjalučka sinagoga

Radovi na izgradnji Doma kulture i hrama banjalučkih Jevreja napreduju punom parom. Računa se da će zgrada još ove zime biti pod krovom. Palata će stajati preko jedan milion dinara. Zgrada se podiže u jednoj od najživljih i najlepših ulica u gradu. U Domu će biti smeštena sva jevrejska društva u Banjoj Luci, a hram će biti malo odvojen. Naročiti odbor na čelu sa predsednikom Jevrejske bogoštovne opštine g. Nahmijasom vodi nadzor nad gradnjom i osigurava materijalna sredstva među svojim članovima.

"Vreme", 5. decembra 1936.

Nećemo gostionice!

Stanovnici Gornjega šehera, jednoga dela Banje Luke, uputili su danas deputaciju banu Vrbaske banovine g. Bogoljubu Kujundžiću, kojom su protestovali protiv otvaranja jedne gostionice u svome kraju. Ova deputacija zamolila je bana da ne dozvoli otvaranje nove gostionice u Gornjem šeheru.

"Vreme", 7. aprila 1937.

Na zdravlje!

Zemljoradnik Dragutin Golubović iz Zmijanja nedaleko Banje Luke, postigao je danas možda jedan redak i neobičan rekord: on je kihnuo 62 puta uzastopce, bez prekida.

Golubović nije imao nikakve namere da tuče neke rekorde nego, kao što sam priča, a i njegovi prijatelji to potvrđuju, kad god se prehladi kija po 50-60 puta, kao što je bio slučaj i juče za vreme dok se nalazio na pijaci u Banjoj Luci. Izgleda da je ovom prilikom kihnuo preko svojih ranijih rekorda.

"Vreme", 20. novembra 1937.

Šarka u centru grada

Neobičnu senzaciju i paniku među mnogobrojnim šetačima izazvala je sinoć na korzou, na Bulevaru kralja Aleksandra I, velika otrovna zmija šarka.

Dok je korzo bio najživlji, na asfaltu među šetačima pojavila se velika otrovnica, koja se počela bacati među noge pojedinih šetača, koji su počeli da vrište i beže, dozivajući u pomoć. Za vrlo kratko vreme korzo je ostao prazan.

U taj mah došao je policijski stražar g. Hadžić, koji je zmiju pendrekom umlatio. Međutim i pored toga šetači nisu imali više kuraži da se vrate na korzo.

Veruje se da je ova velika zmija otrovnica izašla iz pokošenog sena iz vrta Saborne crkve, koji se nalazi baš na samom korzou. Međutim govori se da su ovu otrovnicu bacili na korzo članovi gradskog turističkog odbora, da bi bar na taj način prisilili šetače da više ne šetaju po korzou Kralja Aleksandra, kada im već nije pomogla ranije doneta odluka da se korzo preseli iz Ulice kralja Aleksandra u Ulicu kralja Alfonsa u interesu turizma.

"Vreme", 15. jula 1937.

Tribine na stadionu

SK Krajišnik iz Banjaluke u najskorijem vremenu pristupiće radovima kojima želi da ulepša svoje sadašnje igralište. U prvome redu podići će tribine, koje će biti dužine trideset metara, a visine devet metara, sa osam loža. Pored toga napraviće trkačku stazu, kao i slobodan prostor podeliće za bacanje kugle, koplja, skakanje i tome slično. Ispod tribina biće klupske kabine za svlačenje, sa tuševima i kupatilom. Radovi će izneti preko 100.000 dinara. Svečano otvaranje igrališta biće o Uskrsu.

"Pravda", 26. februara 1931.

Banja-Luka

U prvom broju "Stražilova" u mom članku naštampano je Banja Luka ovako: Banja-Luka. Ja sam u rukopisu napisao: Banja Luka, a čije je maslo, da se naštampalo Banja-Luka, ja ne znam. Možda je to maslo kakve mudrice slagača, ali svakako je odgovoran urednik... Nego sad da vidimo, zašto ne valja Banja-Luka? Naši književnici meću rado ovakve pauze i gde treba i gde ne treba. Gde se beleži pauza u rečenici, o tom neće biti ovde govora, nego gde se beleži između reči. Pauza se meće među reči, koje nisu prave složene reči, nego među nedovršene reči, kao: bimber-grožđe, biser-parta, baš-knez, Ugrin-Janko, đul-kaduna, đul-devojka, samur-kalpak, bugar-kabanica, ljiljan-gora, ljiljan-listak, paun-pero, slavuj-grlo, raj-bosilje. Ovakve nedovršene reči nalaze se samo u pesmama. U prvoj poli dolazi se supstantiv mesto adjektiva, kao: slavuj-grlo mesto slavujevo grlo; paun-pero mesto paunovo pero. Drugo, beleži se pauza reči dve, kad se prva ne sklanja a druga sklanja, kao: pa govori Mrnjaković-Jovu; brat-Peri, brat-Stevi itd. Trećega slučaja nema, gde bi se beležila pauza između reči. U Banja Luka je banja pridev s nastavkom jō i pokazuje pripadanje kao i adjektiv s nastavkom ov. Banja Luka je dakle to isto što i Banova Luka. A da li se između prideva i supstantiva meće pauza? Ne meće se ne samo u srpskom, nego ni u jednom jeziku. Zato bi valjalo da se u našim kalendarima od sada piše Vidov dan, Ivanj dan, Petrov dan, Ilin dan, a ne Vidov-dan, Ivanj-dan, Petrov-dan, Ilin-dan.

"Stražilovo", 22. januara 1887.

Priredio Zoran S. Mačkić, arhivski savjetnik u Arhivu Republike Srpske



© Glas Srpske 2012 ISSN 2303-7385 | Impresum | Marketing | Kontakt | Latinica | Ćirilica