ЛИСТАЈУЋИ ПОЖУТЈЕЛУ БАЊАЛУЧКУ ШТАМПУ (2): Позориште подигли грађани предвођених адвокатом Закићем

ЛИСТАЈУЋИ ПОЖУТЈЕЛУ БАЊАЛУЧКУ ШТАМПУ (2): Позориште подигли грађани предвођених адвокатом Закићем 29.01.2018 09:04 | Зоран С. Мачкић

Босанска Крајина одужила се достојно сени краља Петра Великог Ослободиоца. Дом, недавно освећен у Бањалуци, доказ је велике љубави и захвалности Крајине династији Карађорђевића

Подизање Градског парка

На последњим седницама Општинског одбора решено је да се подигне један велики модеран градски парк. Овај парк има да се подигне на вакуфском земљишту усред града. За ово земљиште Вакуф је тражио око 2 милиона динара. Општина је пристала, али само под условом да Вакуф добијени новац употреби за улепшавање града. Како се сазнаје, Вакуф је овај услов примио, те ће тако и Бањалука добити један од скоро највећих градских паркова у нашој држави.

Правда, 14. фебруара 1930.

Муке са Градским мостом

Приступило се подизању бетонског моста на Врбасу, у Бањалуци. Радове изводи инжењер Александар Вулић. Колски саобраћај између једног и другог дела града је прекинут, а за пешаке је постављен понтонски мост. Нови мост биће на три бетонска стуба. Подизањем овог моста биће решено једно питање од велике важности за Бањалуку, јер се дрвени мост сваке године морао оправљати, па ипак није био довољно сигуран с обзиром на надолазак Врбаса...

Правда, 23. јула 1934.

Услед великих киша које већ два дана падају у Врбаској бановини, све реке су надошле и излиле се из својих корита. Река Врбас надошла је преко два метра изнад свога нормалног водостаја.

На Врбасу је у Бањој Луци био подигнут пешачки понтонски мост, који је служио за прелаз грађанства привремено, док се не подигне велики бетонски мост који је сада у изграђивању. Јутрос изненада, вода на реци која је нагло надошла однела је понтонски мост и саобраћај између једног и другог дела града потпуно је прекинут. Благодарећи предострожности власти, жртава овом приликом није било, јер су полицијске страже на време затвориле све прилазе понтонском мосту...

Због прекида саобраћаја са другим делом вароши Трговачка и Занатска школа обуставиле су привремено наставу...

Власти су издале хитна наређења да се понтонски мост понова подигне и успостави саобраћај између оба дела вароши.

Правда, 14. новембра 1934.

Радови на завршетку бетонског моста приводе се крају. У току идуће недеље мост ће бити потпуно довршен. Овај мост, који стаје два милиона динара, један је од највећих објеката од армираног бетона у Врбаској бановини.

Правда, 9. новембра 1935.

Отварање позоришта у Бањалуци

Босанска Крајина, коју су тако лепо опевале народне гусле, пуна хајдучког бунта, одужила се достојно сени краља Петра Великог Ослободиоца. Дом, недавно освећен у Бањалуци, доказ је велике љубави и захвалности Крајине династији Карађорђевића.

Подигнут је углавном заслугом неколицине грађана, на челу са адвокатом др Димитријем Закићем. Прилози за Дом прикупљани су у целој Босанској Крајини, а добијена је и помоћ Банске управе. Градња је стајала око 4 милиона. Грађен је у модерном стилу, али је једноставност стила ублажена двема терасама. На главној фасади израђена су од гипса два велика рељефа, који имају симболично значење, јер приказују живот народа овог краја у мирно и у ратно доба. На једном рељефу су гусле, преслица и фрула, а на другом гусле, ханџар, две кубуре и буздован. Око рељефа је оквир у народним шарама. Преслица означава радиност, гусле и фрула народну уметност, а оружје показује како се наш народ борио. Симболи казују да дом служи културним и витешким циљевима. За позориште је изграђена једна велика сала, која може да прими 600 душа.

За етнографски и туристички музеј предвиђено је шест великих соба. Ту је уређена и Соба краља Петра, у којој је велика и скупоцена слика краља Петра као војводе Мркоњића међу устаницима на Ћорковачи. Поред ње је и слика краља Петра у природној величини. Око ових слика су портрети знаменитих људи из Босанске Крајине односно Врбаске бановине, почевши од Хрвоја Вукчића, па све до 1924; Васе Пелагића, фра Ивана Јукића, Петра Кочића, војводе Голуба, Хусеин-капетана Градашчевића, Хасан-аге Ченгића, Мује Хрњице, Мује од Котара, Мује од Кладуше, Мује од Орашца и многих других.

Поред Собе краља Петра уређена је босанскокрајишка муслиманска соба са народним мотивима који су углавном изражени код муслимана. За друштвене просторије одређено је 14 већих и мањих соба. Ту су смештена сва национална културна, уметничка и хумана друштва, чији је делокруг Врбаска бановина и чије је седиште у Бањалуци. На другом спрату налази се сала за скупштине, конференције и предавања, која може да прими преко четири стотине особа.

Дом је отворен на најскромнији начин, комеморативном представом.

Време, 8. децембра 1934.

Приредио Зоран С. Мачкић, архивски савјетник

у Архиву Републике Српске



© Глас Српске 2012 ISSN 2303-7385 | Импресум | Маркетинг | Контакт | Латиница | Ћирилица