Крај династије Обреновић
Радници и студенти приредили су 23. марта 1903. године масовне демонстрације против краља Александра Обреновића, а оне су се претвориле у сукоб с полицијом и војском. Том приликом погинуло је шест особа. На Калемегдану је демонстрантима ватрено говорио Димитрије Туцовић.
Знајући да не може добити нове изборе, краљ Александар се окомио на Сенат, у којем се налазио остатак радикала, које је краљ окривио за нереде.
Краљ је 25. марта 1903. године извршио два државна удара у размаку од само једног сата. Првим је укинут Устав из 1901. године, распуштени су Сенат и Народна скупштина. Послије тога су постављени нови краљеви људи у Сенату, Државном савјету и судовима. Затим је краљ новим државним ударом вратио у живот стари Устав из 1901. године. Након овога, влада је спровела изборе 18. маја 1903. које је и добила. Уједно, ово је била посљедња побједа краља Александра на политичком пољу.
У ноћи 29. маја (11. јуна) 1903. године, група завјереника, под руководством капетана Драгутина Димитријевића Аписа извршила је преврат (познат као Мајски преврат). Краљ Александар Обреновић и краљица Драга су убијени у својој спаваћој соби, а тијела су им бачена преко прозора. Ове крваве и драматичне ноћи још су убијени: предсједник владе Димитрије Цинцар Марковић, војни министар Милован Павловић, оба краљичина брата Никодије и Никола Луњевица, који су својим неодговорним кавгаџијским понашањем, можда највише, револтирали младе официре. Капије двора отворио је официр Петар Живковић, потоњи генерал под владом Александра Карађорђевића.
Претходно, три године раније Србијом је одјекнула невјероватна вијест. Осмог јула 1900. године краљ Александар је запросио кћерку Пантелије Луњевице, Драгу Луњевица-Машин. Први проблеми су настали код политичара, а затим и у војсци. Послије неких недоумица код виших официра, краљ Александар их је окупио у Саборној цркви 10. јула 1900. године на парастос страдалим жртвама у ратовима за ослобођење Србије и одржао им говор:
"Ја сам глава дома Обреновића и ја први имам право и дужност да водим бригу о судбини и будућности династије. Према томе, мишљења мога оца у делу моје женидбе је споредна ствар и малог је значаја. То је главно шта мислим ја, а не мој отац. Мој отац није одговорио мојим жељама и ја сам га, као врховни командант, с тога справом разрешио дужности команданта активне војске."
Краљ Милан није дао благослов свом сину, напомињући у писму да је њихова династија превалила много тога, али да је одлука коју је донио Александар одвела право у пропаст. Краљ Александар је наредио да се распореде јаке снаге на граници и да га у случају насилног покушаја да са војском продре у Србију, ухвате и затворе. Краљ Милан се више није ни враћао у Србију и умро је у Бечу 1901. године. Такође се против овакве одлуке побунила и краљева мајка Наталија, пишући му из Русије све најружније о Драги Машин.
Убиством посљедњег краља из лозе Обреновића угасила се ова династија, која је, са прекидом између 1842. и 1858. године владала Србијом још од 1815. године.
Краљ Александар и краљица Драга почивају у крипти Храма св. Марка у Београду.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
