Како су Руси постали православци?
Руси се већином изјашњавају као православни хришћани. Они се придржавају вјере коју су њихови преци примили прије хиљаду година. Многи, међутим, доживљавају своју припадност православљу само као питање идентитета.
Када свештеник у најисточнијем православном храму Русије, на Командорским острвима у Беринговом мору (скоро 5.000 км источно од Москве), почиње да служи литургију у 8 сати ујутру, у главном граду Русије још није протекао претходни дан.
Скоро свака црквена заједница у Русији има свој храм. То уопште не чуди, с обзиром да је према статистици око 75% грађана Русије православне вере.
Први хришћани
Словени су до краја 10. вијека углавном били пагани, с тим што су различите заједнице поштовале и своја сопствена "локална" божанства. Кад су хтели да побједе у рату приносили су жртву Перуну, богу грома и рата, а кад су хтели обилну летину молили су се Мокоши.
Прва је православље примила кнегиња Олга (920-969). Она се крстила 950. године у Византији, гдје је примила православље. Њен унук Владимир (960-1015) је покрстио сав народ.
Поједини историчари сматрају да је амбициозни кнез Владимир прије свега желио да уједини земљу и да је из тог разлога одбацио култ Перуна и примио хришћанство. Тако је уједно добио и утицајног страног савезника. Са друге стране, Руска православна црква је канонизовала кнеза Владимира као светитеља.
Избор религије
Према Несторовом летопису, Владимир је желио да проучи све доступне варијанте па је позвао представнике различитих религија: православца из Византије, католика из Римске империје, муслимана са Волге и хазарског рабина.
Ислам је одбачен чим је Владимир сазнао да је муслиманима забрањено да пију вино. Рабина је Владимир питао: "Добро, ако је јудаизам тако велики гдје је онда ваша земља". Рабин се збунио и одговорио да је света земља његовог народа окупирана.
"Ако сте ви изгубили своју земљу, како ја могу да се ослоним на вашу вјеру", питао је Владимир. Католике је одбио уз сљедеће образложење: "Наши очеви одбацише вашу вјеру, па је одбацујемо и ми".
Византијски свештеник је оставио снажан утисак на руског кнеза. И људи које је Владимир послао у Константинопољ вратили су се очарани лепотом православних храмова и богослужења. Тако је Владимир одлучио да прими православље. Крстио се 988. године и одлучио да покрсти цијели свој народ.
Поједини историчари сматрају да се Владимирово обраћање у православно хришћанство више тицало побољшања односа са хришћанским државама, него стварног расположења. Наиме, Византија је за Русију била важан трговачки партнер.
Руски народ је искрено прихватио нову вјеру и ево већ преко хиљаду година је православно хришћанство доминантна религија у Русији. Када су бољшевици дошли на власт 1917. године покушали су да претворе Русију у атеистичку државу, прогонили су вјернике и убијали свештенике и монахе. Бар тако је било у првим годинама бољшевичке власти. Временом је то противљење вјери попустило, нарочито у току Другог свјетског рата, али је молитва и посјета храму у Совјетском Савезу била непожељна појава све до краја 1980-их.
Чим се СССР распао, православље је поново постало доминантно. Истина, и свештеници и социолози истичу да многи Руси који се изјашњавају као православни хришћани не посте и не посјећују редовно богослужења. Према подацима анкете из 2014. године, 79% православних не пости, а 63% не посјећује богослужења. Ти људи своју вјерску припадност углавном доживљавају као питање идентитета.
"Вјера не продире дубоко у наш живот и у наше свакодневно понашање", истакао је Сергеј Кравец, руководилац Центра "Православна енциклопедија". Питање је да ли би кнез Владимир био задовољан таквим стањем.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
