Како је за само осам дана 80.000 бораца ослободило Београд?

Б92
Како је за само осам дана 80.000 бораца ослободило Београд?

"Наша војска са Црвеном армијом ослободила Београд. Продужују се операције за Земун. Објавите то војсци и народу и прославите. Жарко", командант 37. НОУ дивизије Жако Видовић написао је својој четвртој и петој бригади.

Наиме, јединице Народноослободилачке војске Југославије под командом генерала Пека Дапчевића и Црвене армије али и под командом генерала Владимира Ивановича Жданова ослободиле су у Другом свјетском рату Београд.

Пеко Дапчевић и Владимир Жданов командовали су југословенском и совјетском војском, а одбрану је организовала њемачка армијска група "Србија" којом је командовао генерал Густав Фелбер.

Ова операција ослобађања Београда трајала је од 12. до 20. октобра 1944. године и представљала је дио опсежног оперативног плана Трећег украјинског фронта Црвене армије и Прве армијске групе НОВЈ.

Током те операције погинуло је више од 3.000 бораца, а око 4.000 је било рањено. Животе је дало и око 1.000 Црвеноармејаца. Током акције ослобађања Београда погинуло је и око 28.000 њемачких војника.

Нацисти су током повлачења спалили Стари двор, Руски дом, Санаторијум др Живковића, зграду Новинарско-издавачког предузећа "Време", зграду Новог универзитета, Коларчев народни универзитет. Такође су спалили и Прву мушку гимназију, Другу женску гимназију, зграду Јавне берзе града и многе друге јавне и приватне објекте.

За осам дана борби, у "Београдској операцији" учествовало је 80.000 бораца на страни југословенских јединица и Црвене армије, док је град покушало да задржи 55.000 њемачких војника.

Тог 20. октобра 1944. године на палати "Албанија" завијорила се застава Југославије, а Београд је ослобођен након четири године окупације.

"Наша војска са Црвеном армијом ослободила је Београд. Продужују се операције за Земун. Објавите то војсци и народу и прославите. Жарко", командант 37. НОУ дивизије Жако Видовић написао је својој четвртој и петој бригади.

Начелник штаба њемачке групе "Ф", командант Југоистока, генерал потпуковник Винтер написао је у хитној депеши под бројем 11076, на дан 20. октобра:

"Ноћу 19/20.10. напуштен је београдски мостобран, сем неких 800 људи, који треба да се пребаце наредне ноћи, како би се спасли остаци оних јединица које су недјељама успоравале напад Другог руског корпуса и Прве механизоване бригаде. Треба рачунати са настављањем непријатељске офанзиве од Београда према западу, у садејству са руским снагама које напредују сјеверно преко Тисе".

У "Зборнику докумената и података о НОР-у југословенских народа", капиталном издању од 15 томова Војноисторијског института ЈНА, који је прикупљан и објављиван од 1949. до 1986. године, налазе се на хиљаде и хиљаде докумената, а ослобођењу Београда посвећене су стотине депеша, како команданата партизанских јединица тако и њемачке команде.

Један такав извјештај написао је и командант Прве пролетерске бригаде, у то вријеме потпуковник, Коча Поповић (1908–1992), надреалистички пјесника који се придружио партизанима на самом почетку устанка и предводио једну од најпознатијих јединица Титове војске.

Ријеч је о, на машини писаном извјештају који је 31. октобра 1944. поднио Штабу Прве пролетерске дивизије, а који се чува у архиви Војноисториског института под регистарским бројем 20/2, к. 713.

У њему је наведено који је задатак али и поступак у операцији ослобођења Београда, тачније о акцијама од 1. до 31. октобра 1944. године.

Тако се наводи да су 13. октобра "наше јединице доживјеле најсрећнији дан у овоме рату - спајање са јединицама Црвене армије на сектору Сопот - Раља. Након спајања наших јединица са трупама Црвене армије добили смо усмено наређење од Штаба дивизије да хитно прикупимо све своје јединице и извршимо покрет на Рипањ, наслањајући се чврсто на лијево крило трупа Црвене армије".

Тог дана заузете су жељезничка станица Раља, а непријатељу су нанијете губици у "људству и материјалу".

"Истога дана у 22 часа, према наређењу Штаба дизивије, са бригадом смо извршили покрет упоредо са трупама Црвене армије на правцу Београда и избили са свим јединицама пред совјетским трупама на линију Бањица. Истога дана, према наређењу тог штаба, упутили смо наш VI батаљон у састав трупа Црвене армије који се имао укрцати у њихову моторизацију, но ово укрцавање због саме војничке ситуације није дошло до изражаја".

У овом извjештају наведено је и да је до 20 октобра у 8 сати ујутру сломљен и посљедњи отпор непријатеља у Београду.

"На линији Теразије, „Албанија", Народно позориште, Кнежев споменик, Краљев трг, Капетан Мишина наишли смо на врло јак непријатељски отпор, гдје је било онемогућено наше даље продирање…. На овом сектору наше бригаде посљедњих дана имали смо врло мало појачање од совјетских јединица у моторизацији и пјешадији, те смо скоро пуна три дана на овом сектору издржали најоштрије борбе које је до тада водила наша бригада".

Даље пише и да је у операцијама на том њиховом сектору на линији Краљев трг, Управа града, Народно позориште, "Албанија", Југобанка посљедња два дана много њих помогло дејство совјетске артиљерије и авијације и омогућило непосредне прилазе тим утврђењима и ликвидацију истих паљењем појединих објеката бензинским флашама.

"У борбама од почетка напада на Београд па до потпуног његовог заузећа непријатељ је претрпио губитке на сектору наше бригаде: 1200 мртвих војника, подофицира и официра (од којих 36 официра), рањено је 1030, од којих 40 официра, заробљено 560, од којих 3 официра". У истом периоду наши губитци су износили 50 мртвих, 137 рањених и 9 несталих бораца, подофицира и официра. Заплијењено је 1498 пушака, 118 пушкомитраљеза, 19 шараца, 29 тешких митраљеза, 28 бацача, 80 машинки, 180 пиштоља, 176.660 метака, 44 моторна возила (тенкова и камиона), 10 топова, 1200 пари одијела, 1100 пари ципела, 7 магацина са храном, 4 магацина са одијелом, 1 магацин са муницијом и оружјем, 3 милиона динара, 500 часовника, 200 наливпера, 2000 ручних бомби, 800 бацачких граната, 5000 топовских граната".

"У овом периоду губитака у оружју и ратном материјалу нијесмо имали."

У извјештају стоји и закључак у којем се надводи да је борба у Београду правилно схваћена у јединицама од стране бораца, а нарочито руководилаца, те да је из тога произашао "масовни хероизам код наших јединица као и код појединаца, упорност и сналажљивост".

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана